МИСЛИО сам да се атентатима скреће пажња интелигенцији, да најпре међу интелигентним људима треба створити расположење за револуцију и ослобођење, а тек после међу масама. Нисам желео да постанем херој, хтео сам само да умрем за своју идеју.
Велики српски револуционар Гаврило Принцип рекао је ово у исповести др Пупенхајму, који га је повремено посећивао у затворској ћелији у чешком граду Терезину. У тој ћелији Принцип је умро пре тачно сто година – 28. априла 1918.
Дечак из сиромашне српске породице, рођен у Грахову 1894, песник, српски родољуб и припадник омладинског ослободилачког покрета “Млада Босна”, у затвор је доспео након што је убио аустријског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију на Видовдан 1914. Пошто је био малолетан, није могао бити осуђен на смрт, па му је следовало 20 година тешке робије. У затвору је био под страшном тортуром, а умро је од туберкулозе у 24. години, не дочекавши крај Првог светског рата, који је почео после његовог пуцња у Фединанда, што искоришћено као повод за Велики рат.
Принципов младалачки идеал било је рушење Аустоугарске монархије путем револуције и уједињење словенских народа у једну државу.
– Принцип је уградио свој живот у српску историју – каже, за “Новости”, професор Радослав Гаћиновић, чији је предак Владимир Гаћиновић био главни идеолог “Младе Босне”. – Верујем да ће Принципова идеја, његова одлучност, слободарски дух и смисао постојања остати будућим генерацијама као аманет и велика школа из које ће се моћи да извлаче поуке.
Гаћиновић наводи да је Гаврило Принцип оставио незаобилазну историјску, политиколошку, филозофску и правну тековину, која подсећа на слободу, храброст, достојанство и национализам у најпозитивнијем смислу речи, и на све оне највеће европске вредности тога времена.
И док се Принцип код слободарског света третира као херој и борац за слободу, у неким круговима он је означен као – терориста.
– Свака прича о Принципу као терористи је злонамерна и у функцији је ревизије историје, или, пак, њени протагонисти испољавају елементарно незнање – одлучан је Гаћиновић.
– “Млада Босна” је била једна велика идеја, коју су разумели радници, сељаци и интелектуалци у БиХ. Ту идеју су добро разумели и странци, и зато неки од њих злонамерно нападају “Младу Босну” и негирају њен ослободилачки карактер.
Гаћиновић негира и наводе да је Први светски рат избио због атентата на Фердинанда.
– И да нису постојали Гаврило Принцип и “Млада Босна”, Србија би била нападнута – каже Гаћиновић.
Са овим се слаже и историчар Чедомир Антић:
– Узроци и поводи се увек разликују. Рат је био одавно припреман и свет се налазио над његовим амбисом више пута током деценије која је претходила 1914.
Говорећи о атентату, Антић истиче да Принцип није убио демократског председника или уставног монарха у његовој држави.
– БиХ је била нелегално окупирана и анектирани део Аустроугарске, чији грађани нису имали чак ни ограничена права која су уживали други народи монархије – који су, у односу на Немце и Мађаре и сами били обесправљени. Да ли је атентат био у интересу Срба и Србији? Није. Да ли га су Принцип и другови извршили имајући потпуно погрешну процену намера и циљева Фердинанда? Јесу. Да ли су последице биле добре по српски народ? Нису – наводи Антић.
МУЗИЧКИ ПОМЕН
ЗВУЦИ виолине уз пратњу клавира, у чувеној београдској књижари “Геца Кон”, “Просвета” у петак су обележили стогодишњицу смрти Гаврила Принципа. Генерални директор “Просвете” Драган Миленковић рекао је да је Принцип волео музику и да се зато књижара одлучила да на тај начин освежи сећање на њега.
У Библиотеци града Београда, истим поводом у Римској дворани окупили су се историчар Милош Ковић, књижевник Мухарем Баздуљ и директор ИК “Прометеј”. Било је речи и о Ковићевој књизи “Гаврило Принцип – документи и сећања”, али пре свега о борцу за права српског народа око чије херојске идеје, према Ковићевим речима, данас могу да се састану људи различитих мишљења. Јл. Б.
НЕКИ МУ ИМЕ ЈОШ ПОМИЊУ ШАПАТОМ
Чедомир Антић сматра да Принцип није заборављен и да је само питање ко како цени његово дело, док је Гаћиновић мишљења да су Срби велики грешници према свом великом јунаку.
– Био је заборављен у неким деловима српских земаља – каже Гаћиновић. – Међутим, 2014. године, тадашња Влада Србије је, у сарадњи са Републиком Српском, подигла споменик у Београду, и тиме је показано поштовање према Принципу.
Међутим, упозорава наш саговорник, и данас се у неким деловима нашег друштва Принципово име помиње шапатом, а то, каже, није начин на који се чува лик и дело градитеља историје.
Љ. Бегенишић, Новости.рс
