ВЕЛЕИЗДАЈНИЧКА ГОВНА мењају Устав тако да избегну референдум о Косову и Метохији

Министарство правде требало би да повуче предложене уставне амандмане у области правосуђа, изјавио је ФоНету судија Апелационог суда Миодраг Мајић и противљење судија, тужилаца, адвоката, њихових удружења, па и Врховног савета судства и Врховног касационог суда, означио као “побуну”, јер не памти да је струка икада имала овакву усаглашеност.

Као саговорник у серијалу Квака 23, Мајић је подсетио да је још прошле године, говорећи за НИН, предвидео да ће се у правосуђу догодити “побуна”, што је изазвало оштре критике, али да није мислио да ће до ње “доћи тако брзо”.

“Знао сам да ствари измичу контроли и да ће, иначе ћутљиво и трпељиво, правосуђе бити принуђено да реагује, али тада нисам веровао да ће та ситуација настати због уставних амандмана”, рекао је Мајић новинарки Даници Вученић.

Према његовој оцени, данас нема никог релевантног у области права и правосуђа који није изговорио реченицу: “Повлачите ове амандмане, они су непоправљиви”.

Упитан за конкретан окидач да правосуђе овако јединствено реагује против предлога Министарства правде, Мајић је најпре указао на “политички патронат над правосуђем”, који је, као кључни разлог промене Устава, препознала и Европска унија.

Други разглог је сувише блиско искуство претходне реформе, коју већина људи у правосуђу живо памти, као и начин на који су претходни “усрећитељи” правосуђа наступали и у чему су “правосуђе оставили”, образложио је Мајић.

Осврћући се на “данашњу храброст струке”, он је напоменуо да “ни једно озбиљно друштво не почива на судијама херојима, већ на систему са гаранцијама које су штит у виду права”.

“Не постоји комуникација струке са Министарством правде”

Мајић није “претерани оптимиста” да ће стурка успети да убеди Министарство да повуче своје предлоге, али је констатовао да су се судије и тужиоци “охрабрили, не само због живог сећања на реформу 2009.године и чињенице да и највећа кукавица, када је превише малтретирате, изгуби стрпљење и каже – доста”.

Према његовом ставу, разлог је и што је свака власт, деценијама уназад, “гушила, давила, малтретирала и реформисала правосуђе”, које се “перманентно држи под притиском, како никако не би еволуирало и постало боље”.

“Ова реакција је последица схватања да ће судије, ако и претекну, бити сведене на ниво административаца”, објаснио је Мајић и указао да у овом тренутку не постоји комуникација струке са Министарсттвом правде.

Он се, међутим, “нада да има разума и да комуникација није прекинута у потпуности” и да ће нешто од овога што струка предалаже “допрети до људи који о томе одлучују”.

“Стварно није добро да ви на месту министра правде кажете: ‘У реду, цела струка је против овога, али ми ћемо то гурати по сваку цену'”, указао је Мајић.

Он сматра да Министарство правде третира Венецијанску комисију, којој се шаљу на увид предлози промене Устава Србије, као “искључиви фактор у овом процесу, као да Устав доносимо за чланове Венецијанске комисије, а не за ову државу”.

“У самој изјави министарке Кубуровић виде се проблематичност решења”

Упитан зашто су садашња решења гора од претходних, када је Скупштина Србије изузета из одлучивања о председницима судова и да Врховни савет судства (ВСС) у свом саставу више не би имао представника извршне власти, Мајић је метафорично узвратио да је “правосуђе попут болесника коме је лекар забранио шећер, кафу и слано”.

Уместо тога, “ви га наливате Кока колом и алкохолом, што ће га послати на место са ког сте покушали да га склоните”, илустровао је Мајић и констатовао да је “то учињено са овим амандаманима”.

Уклоњена је Скупштина из избора председника судова, нема министра у чланству ВСС, али је број судија у том телу смањен са седам на пет, прецизирао је Мајић.

Осим тога, у ВСС је предложен укупно парни број чланова од 10, при чему пет из редова “истакнутих правника”, које бира Скупштина, приметио је Мајић, али “не знамо по ком критеријуму”.

Споран је, по њему, и предлог да такозвани “златни глас” у одлучивању припада председнику ВСС, који би долазио из редова “истакнутих правника”.

На опаску да је министарка правде предложила да судије, чланови ВСС, ускраћивањем кворума за одлучивање, могу да блокирају одлуке које сматрају нецелисходним, Мајић се “дубоко нада да је министарка погрешила и да је то изрекла у брзини”.

“Ако министарка правде заиста сматра да би проблеме требало решавати тако што би судије блокирале рад ВСС, онда се у самој њеној изјави види сва проблематичност таквог решења”, предочио је Мајић.

“Замена je теза да Министарство треба да штити грађане од судија, увек су судови штитили грађане од самовоље извршне власти”

Он је апострофирао и питање Правосудне академије, која би требало да постане уставна категорија, “што је, такође, проблематично, укључујући и независност те инситуције”.

Директор Академије не би ни пет минута остао на позицији, ако би се замерио некој политичкој одлуци, уверен је Мајић, који наглашава да је независност судства, пре свега, “гаранција за грађане који седе преко пута судија”.

Према његовом ставу, у овом процесу око уставних амандмана, на маестралан начин је теза да су судије ту да штите грађане замењена у тезу да је Министарство правде ту да штити грађане од судија.

Нигде у историји такав концепт није постојао, подсетио је Мајић, увек су судови штитили грађане од свевоље и самовоље извршне власти.

Упитан о одговорности судија и поступању правосуђа у различитим ситуацијама, попут Савамале или недавног случаја директорке локалног комуналног предузећа из Вршца, он је одговорио да “судство апсолутно носи свој део одговорности за то што му грађани недовољно верују”.

“И не само за то, већ и што се налази у овој ситуацији у којој се налази”, оценио је Мајић, који тврди да се власт не би овако односила према судству да је судство раније било гласније и да није, историјски гледано, пристајало на различите уступке властима.

Чини се, међутим, “да је ова реакција судија и тужилаца управо свест да, ако ово заиста постане наш уставни оквир, можемо у потпуности, на дужи рок, да затворимо радњу и напустимо било какву идеју да ћемо постати уређено друштво, које има владавину права”, упозорио је Мајић.

“Реформатора се нико неће сећати, а остаће лоше правосуђе”

Упитан на који начин “заробљена држава”, како је Европска комисија у Стратегији проширења ЕУ описала све земље Западног Балкана, па и Србију, може да реформише правосуђе, Мајић је одговорио: “На начин на који су и друге државе, на њихову срећу, то учиниле много раније”.

“Искључиво борбом струке са капацитетима које имају на располагању и информисањем грађана за шта се заправо сада струка бори”, образложио је Мајић, “јер грађани тренутно не препознају да се данас судије боре за њих”.

Он је предвидео да се “за неку годину нико неће сећати данашњих реформатора, као што се нико не сећа оних претходних, али да ће оставити, првенствено грађанима, правосуђе којим ће бити неупоредиво незадовољнији него данас, са још једном великом прокоцканом шансом да се остваре промене”.

“Као ретко када, битка коју правосуђе сада води, поклапа се са интересима грађана. Ако добијемо судије и тужиоце који су још мање независни и самостални него сада, бићемо миљама далеко од струке која ће било шта моћи да покрене, осим џепне крађе или ће евентуално бити упрегнута у службу обрачуна са политичким непријатељима људи који су на власти”, поручио је Мајић.

“Ако смо спремни да градимо такво друштво, то треба рећи грађанима, јер има и таквих облика уређења”, оценио је он и указао да се “сада са правосуђем покушава оно што је учињено медијима”.

“Сви ми можемо да радимо нешто друго, али проблем је за грађане што ће наша места попуњавати људи које је власт желела да види на њима, не зато што су бољег просека, него зато што су трпељивији и чутљивији и што неће правити проблеме”, сматра Мајић.

“ЕУ ће реаговати пре или касније”

На питање да ли је ЕУ од помоћи када је реч о променама у правосуђу, Мајић је одговорио: “Видећемо, надамо се да јесте”.

Он је, истовремено, указао и да предлози Министарства правде земљу “ни мало не приближавају, већ је миљама удаљавају од европских стандарда”.

“Ипак, моја експертиза престаје код равни политике”, нагласио је Мајић, који не може да буде “сигуран какви све аранжмани постоје између Србије и ЕУ и да ли ће се исказивати међусобна спремност на уступке”.

Наравно, никада неће бити јавно речено да ће Унија, због других интереса, мало да зажмури над чињеницом да се “правосуђе држи под шапом”, али би грађане, према његовим речима, “требало упозорити да ћемо се, чак и да сада прође цео пакет, поново суочити са проблемом правосуђа кад дође моменат учлањења у ЕУ”.

Сетите се реизбора из 2009.године, који је ЕУ иницијално подржала, па када је видела да су ствари кренуле по злу и у шта се све претворило у пракси, онда је ретерирала и рекла да то не долази обзир, рекао је Мајић.

Према њговој оцени, ништа нам не гарантује да ће та иста Унија, чак и да прођу сада амандмани, за неко време рећи: “Ваша реалност је лоша и не можете бити чланови ЕУ”.

Милан Антонијевић: Tекст предложених измена je такав на сваку тачку и зарез предложених измена можете да ставите замерку

Предложени текст измена Устава, не само да не доводи до независности правосуђа и поделе власти, веч враћа правосуђе у много зависнији положај него што је данас, тврди директор Комитета правника за људска права (ЈУКОМ) Милан Антонијевић, док адвокат Божо Прелевић упозорава да праву цену таквих измена неће платити судије, већ грађани.

Министарка Нела Кубуровић предочила је 16. марта да правосуђе није једино које се пита о уставним променама, што Антонијевић, у изјави ФоНету, не тумачи као “чврсто НЕ, већ више као покушај преговарања”.

Антонијевић је новинарки Тамари Скрозза рекао да је текст предложених измена такав да на сваку његову “тачку и зарез можете да ставите замерку, и из угла струке, како је тај текст писан, али из угла садржине”.

“Надам се да оваква радна верзија текста не може да оде Венецијанској комисији”, нагласио је Антонијевић, као саговорник у серијалу Квака 23.

Божо Прелевић: Они ће да ураде све да се о Косову не одлучује референдумом

С друге стране, Прелевић указује на могућност да се “на мала врата”, уз одредбе о правосуђу, у Устав унесу измене о начину промене самог Устава, којима би се све промене у вези с Косовом касније обавиле у парламенту.

“Они ће да ураде све да се о Косову не одлучује референдумом”, рекао је Прелевић за ФоНет, напомињући да је промена одредби о правосуђу ипак неопходна, ако је квалитетна.

И Антонијевић сматра да заиста постоји могућност да се “још неке од тема нађу у оквиру референдумског питања”, али напомиње да за сада нема назнака о томе.

Он истиче да се референдум мора организовати, уколико се мења било који део Устава који се односи на власт и на државне органе, па ће тако, и у случају правосуђа, грађани моћи да кажу своје ДА или НЕ за оно што је предложено.

“Верујем да је само правосуђе довољно јака област о којој грађани желе да дају своје мишљење”, рекао је Антонијевић, који се нада да “неће уродити плодом ова кампања Министарства која иде против судија и тужилаца”.

По њему, у судовима има људи који часно и поштено раде свој посао, као и оних који морају проћи кроз дисциплинске поступке, али “није на Министарству да води овакву кампању против судова”.

“Судије се боре за грађане, а грађани то не разумеју”

Прелевић објашњава да се у овом тренутку судије боре за грађане, али да му се чини да грађани то не разумеју.

Он указује да судије неће плаћати цену одсуства правде, односно да ће њих само “бити срамота” и да ће бити зависни, али да нису они ти који су бирају “ту врсту Устава”.

“Ако нема независног суда, онда нема правде”, предочио је Прелевић у серијалу Квака 23.

И он и Антонијевић су уверени да су реформе правосуђа неопходне, али да би надлежни морали да прихвате сугестије оних на које се уставне измене најдиректније односе.

Не због запослених у правосуђу, већ због независности правосуђа, као непоходног сегмента демократског друштва.

Фонет