Председник Србије Александар Вучић верује у могућност нормализације односа са Приштином, односно потписивања споразума у наредних шест месеци до годину дана и изражава спремност за разговор о сваком питању које би подразумевало компромисно решење.
– Спремни смо да разговарамо о сваком појединачном питању, спремни смо да размотримо сваки појединачни предлог који би значио компромисно решење – рекао је Вучић за британски “Гардијан” и додао да је то под условом да се Србији понуди нешто заузврат.
Лист спекулише да ће Вучић “прихватити независност само ако Србија добије нешто конкретно заузврат”.
У Бриселу се, пише лист, надају да би могао да се постигне договор који би довео до тога да Београд прихвати независност Косова, ако је и формално не призна, те да би то отворило пут за Косово да заузме место у УН а за обе нације да започну пут ка чланству у ЕУ.
Вучић, како се наводи, залаже се за те наде, али заузврат жели пакет бенефита за Србију. Он је већ укључен у редовни дијалог са косовским председником Хашимом Тачијем под покровитељством ЕУ у Бриселу којим се покушсава примена одредби привременог споразума потписаног пре пет година.
Лист такође преноси и да је Тачи за њих прошле недеље рекао да очекује да свеобухватни споразум буде постигнут ове године.
“Гардијан” пише да је Вучић претходних месеци био ангажован на бројним састанцинма са западним лидерима покушавајући да их убеди да понуде компромисно решење које би донело конкретне бенефите Србији а не једноставно пристајање на чињенице на терену.
– Притиснут сам на дневној бази. Да вам искрено кажем, углавном се ради о Косову. Све остало су ситнице – рекао је Вучић и додао да је у протекле четири године најмање 400 дана посветио Косову.
– То вам одузима енергију, а људи то не виде, не разумеју – додао је он.
Као знак да још увек пажљиво балансира између прошлости и садашњости, “Гардијан” наводи да је Вучић је одбио да каже да ли ће се према националисти Војиславу Шешељу, свом бившем политичком ментору, односити као ратном злочинцу пошто је суд у Хагу преиначио његову ослобађајућу пресуду за подстицање злочина током 90-тих година.
Он је, међутим, рекао да жали због многих од својих ранијих националистичких излива.
– Знате ли неког на целом свету ко није грешник? Ја таквог још нисам срео. Разлика је што ја признајем то и што сам био потпуно искрен са својим народом – рекао је он.
Вучић има тек 48 година, констатује лист и додаје да многи кажу да би са “његовим апетитом за власт” и осећајем за историјску мисију, могао да планира да остане дуго, вероватно по узору на вишедеценијску владавину Мила Ђукановића у суседној Црној Гори.
– Могу да гарантујем да се то неће десити – рекао је Вучић и додао да се “највероватније неће” кандидовати за председника поново 2022. године: “Немам ту врсту енергије”.
Танјуг
Sta je to Srbija bogu zgresila da posle toliko velikana srpske istorije: Tesle, Pupina, Milankovica, Misica, Putnika, Kralja Petra i mnogih drugih od 5. Oktobra 2000 do danas dobije samo lazove, lopove i prevarante, jednom recju OLOS koji vlada Srbijom.
Bez preskakanja, molim. Gde ti je glavni ološ od kog je sve počelo – Broz. I Milošević koji je brljao koliko je mogao i usput negovao, ljuljao i hranio ovog monstruma do “punoletstva”, kad nam je seo na grbaču. Što se tiče politike mi moramo da predjemo u “višu dimenziju”, da budemo hiljadu puta oprezniji, hiljadu puta zahtevniji, da uspostavimo strogu, najstrožu kontrolu ljudi koji se kandiduju i njihove biografije, porekla, kontakata, porodičnih i prijateljskih veza, poslova i svega ostalog, da pronadjemo način za lako smenjivanje očigledno štetnih ljudi… Da li ćemo uspeti?…
Ako je ovo što danas imamo na KiM rezultat njegovih 400 dana uloženih u ovaj problem, onda pod hitno treba da batali. Ili bar da prepolovi svoje angažovanje. Pretpostavljam da bi naneta šteta bila upola manja da se on njime bavio recimo samo 200 dana. A kamo lepe sreće da je to bilo samo 10 dana ili jedan dan, ako baš mora. Ne bi bili potpisani Briselski sporazumi, ne bi bile ukinute srpske institucije, “medjunarodna zajednica” bi verovatno bila manje krvolčna prema Srbiji, amerikanci bi verovatno dremali u svojoj Bondstil kućici, Adolfina bi zaboravila da postojimo, Makaron to nikad ne bi ni saznao, Mejova i ostali kerovi bi lajuckali, ali zato što im je to navika i posao. Kamo sreće da se varan ovim pitanjem nikad nije bavio. I da se nije bavio ni jednim državnim pitanjem Srbije. Zapravo, kamo sreće da se on nikad nije rodio.
Posle prvog svetskog rata mi smo propustili priliku da zaokruzimo srpsku drzavnost, pa onda da stvaramo Jugoslaviju. Za vreme Tita nismo stitili srpske interese nego smo bili veliki Jugosloveni, celu Jugoslaviju oslobodili, a nama (Srbiji) uveli dve pokrajine i za to smo kao narod sami krivi. Milosevica je srusio strani faktor sa domacim izdajicama. Gde je sad taj Vuk Draskovic i kompanija koji su ludili po Beogradu obecavajuci sa stranim prijateljima bolji zivot. Za puno toga smo sami sebi krivi.