Велеиздајнички режим “ЗАБОРАВИО” да обележи стогодишњицу пробоја Солунског фронта!

Пре тачно једног века – септембра 1918. године – Живојин Мишић, командант Главног штаба српске војске, упутио је својим војницима и официрима поруку коју су дуго чекали. У њој се, поред осталог, каже: „Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео успех офанзиве.

Треба дрско продирати, без починка до крајњих могућности људске и коњске снаге. У смрт, само не стајте. С непоколебивом вољом и надом у бога – јунаци напред у отаџбину.”

Ова наредба код војника је дочекана с одушевљењем. Она је значила да дуго очекивана операција – пробој Солунског фронта – коначно може да почне. Већ 14. септембра 1918. српска и француска артиљерија почеле су жестоко бомбардовање бугарских положаја, а сутрадан у 5.30 часова српска и француска пешадија кренуле су у одлучујући пробој. Тако је, пре сто година, почела операција која је довела до пробоја фронта, ослобођења Србије, али и до слома Централних сила и завршетка Првог светског рата, највећег војног сукоба који је свет до тада видео.

Али на одлуку о почетку пробоја морало се дуго чекати…

Српска војска пребачена је на Солунски фронт у пролеће 1916, где се придружила француским и британским трупама…

Срби добровољци у Југословенској дивизији

Прошло је тачно сто година откако су јединице Југословенске дивизије, заједно с осталим дивизијама српске војске, кренуле у одлучујући пробој Солунског фронта. Тако су и добровољци, њих више од 15.000, дали свој допринос у ослобођењу земље и завршетку Првог светског рата. Они су се налазили у саставу дивизије којом је командовао генерал Михаило Живковић. Мада по имену југословенска, око 95 одсто њеног састава чинили су Срби пречани из Војводине и прекодринских крајева, али је међу њима био и један број Хрвата, Словенаца, Чеха…

Како су се они нашли у саставу српске војске и којим су све путевима стизали на фронт?

„Први добровољци ступили су у српску војску још 1914. године, али је до значајнијег прилива дошло тек годину дана касније. То су углавном били Срби регрутовани у аустроугарску војску, који су се током ратних операција предали и прешли на српску страну. Први значајнији број, око 1.500 људи, дошао је 1915. из Русије, с источног фронта, где су се предали руској војсци. После повлачења из Србије и албанске голготе, војска се битно смањила и није имала одакле да се врши њена попуна.

РЕКЛИ СУ О СРБИМА

Народ достојан поштовања

ФРАНШЕ Д’ЕПЕРЕ: То су сељаци, скоро сви, то су Срби тврди на муци, трезвени, скромни, несаломиви, то су људи слободни, горди на своју расу и господари својих њива. Али дошао је рат. И ето како су се одмах, за слободу земље, ти сељаци претворили у војнике најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих.

АРЧИБАЛД РАЈС: Франше д’Епере се користио оним што су његови претходници, нарочито генерал Сарај, створили на Солунском фронту, али је показао велику мудрост да прихвати савете једнога човека који је до краја познавао своју земљу и начин да у њој води рат.

КЕМАЛ АТАТУРК (приликом пријема првог српског представника у Турској): Срећан сам што примам представника најхрабријег народа на свету, Србина који је потамнео славу старе Спарте и окитио се ловоровим венцима.

***

Сто година од пробоја Солунског фронта

Пре тачно једног века – септембра 1918. године – Живојин Мишић, командант Главног штаба српске војске, упутио је својим војницима и официрима поруку коју су дуго чекали. У њој се, поред осталог, каже „Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Треба дрско продирати, без починка до крајњих могућности људске и коњске снаге. У смрт, само не стајте. С непоколебивом вољом и надом у Бога – јунаци напред у отаџбину.”

Ова наредба код војника је дочекана с одушевљењем. Она је значила да дуго очекивана операција – пробој Солунског фронта – коначно може да почне. Већ 14. септембра 1918. српска и француска артиљерија почеле су жестоко бомбардовање бугарских положаја, а сутрадан у 5.30 ујутру српска и француска пешадија кренуле су у одлучујући пробој.

Регент Александар обилази линије српске војске

Тако је, пре сто година почела операција која је довела до пробоја фронта, ослобођења Србије, али и до слома Централних сила и завршетка Првог светског рата. Већ првог дана фронт је пробијен у ширини од 11 километара, а бугарске трупе почеле су да се повлаче. Вест о пробоју фронта први су у позадину донели наши пилоти, који су дали велики допринос у борбама и тако показали све већи значај овог вида ратовања:

„Људи, Бугари беже, беже Немци… Фронт је пробијен, наша пешадија је на својој земљи. Гледао сам својим очима. Летео сам ниско, једва три стотине метара изнад земље, лица сам им видео. Машу нам, наши јуришају, фронт је пробијен, чујете ли ме, фронт је пробијен”, сећао се пилот Драгутин Савић, који је први видео победу српске војске.

Тренутак предаха у рову између тешких борби

Пробој Солунског фронта, чија се стогодишњица сада обележава, представљала је пример војничке вештине и храбрости, али и љубави према отаџбини и жеље да се после ратних страхота коначно врати мир.

Поводом стогодишњице пробоја Солунског фронта,

у штампаном издању „Политике” у недељу 16. септембра

Тема недеље, илустрована необјављиваним фотографијама,

посвећена је овом историјском догађају.

Политика.рс