Ниш – Индустријска производња у Нишу опала је за 3,5 одсто у првих шест месеци ове године у односу на исти период прошле године. Највећи пад забележен у производњи капиталних производа и то више од 33 одсто, показују званични подаци нишког Секретаријата за привреду.

Према подацима овог секретаријата, индустријска производња у Нишу била је већа у јануару и априлу у односу на прошлу годину, али је пала у фебруару, марту, мају и јуну. Највећи пад забележен је у производњи машина – 44 одсто, а затим у производњи металних производа – скоро 42 одсто.

Овакви подаци разликују се од изјава државних и локалних званичника о „инвестиционом препороду“ Ниша, до којег је дошло, како кажу, и због значајне подршке Владе, а посебно председника Србије Александра Вучића. И сам Вучић је више пута истицао „јако велика“ финансијска улагања у тај град, прогнозирајући највећи економски раст управо у овој години.

„Од 90-их година до 2010. Ниш је веома пропатио, јер су се фабрике гасиле једна за другом, а људи губили посао, животе и перспективу, али је сада битно другачије. Број незапослених, којих је у Нишу пре само четири или пет година било 50.000 сада је пао на 30.000, а наша намера је да падне и на само 20.000. Свој економски бум Ниш ће доживети 2018. године“, најавио је он средином прошле године.

При том је истакао и сопствену заслугу за овакве „трендове“.

„Сваку фабрику је Вучић довео… Хајде реците, коју то фабрику није Вучић довео? Нема је – и питао је и одговарао председник Србије приликом тадашње посете Нишу, говорећи о доласку нових инвеститора и смањењу незапослености у том граду.“

Сличне оцене поновио је ових дана и градоначелник Ниша Дарко Булатовић, приликом сумирања своје двогодишње „владавине“ градом. И он је закључио да је „Ниш коначно стао на ноге“, уз прецизирање да ће до краја септембра, а од почетка његовог мандата, Ниш добити шест фабрика, чиме се незапосленост значајно смањила.

„Ниш је од града у дуговима, с великим бројем комуналних проблема и незавршених пројеката, у само две године успео да се подигне и постаје моћан регионални центар југоисточне Србије, привлачно место за живот и инвестиције. Тај период карактерише велика подршка Владе, а посебно председника Вучића, који се лично ангажовао на довођењу инвеститора и изградњи шест фабрика. Њихова је жеља, као и наша, да Ниш буде велики и моћан регионални центар југоистока Србије. То потврђује и чињеница да је председник Србије 16 дана боравио у Нишу, радећи на будућности овог града и целог југа Србије“, рекао је Булатовић.

Он је подсетио да су у том периоду отворене две фабрике – Џонсона електрика, Леони и Астер текстил, а да ће у септембру бити отворени и погони Цумтобела и ИМИ. Отворене су и три нове радне зоне – Доње Међурово, Виноградарски институт и Лозни Калем, у чије опремање је уложено више од 450 милиона динара, казао је.

Критичари актуелне власти, позивајући се на званичне податке, подсећају, међутим, да су овакве инвестиције стигле захваљујући, умногоме, издвајањима из државног буџета, на име субвенција. Према доступним подацима, за нова запошљавања у Џонсон електрику сви грађани Србије до сада су издвојили око 30 милиона евра, а Астеру – 500.000, у Леонију у Нишу – око шест милиона, а у Леонију у Малошишту – око 10 милиона евра. За нова радна места у ИМИ-ју издвојено је око девет, а у Цумтобелу – осам милиона евра. Уколико се рачунају и субвенције за Јуру, Јур шин вон и Бенетон, који су у Ниш „дошли“ нешто раније, државне субвенције прелазе 90 милиона евра.

Вучићеви критичари подсећају да је нетачна и његова тврдња да је све стране инвеститоре у Ниш довела актуелна власт, на челу са њим. Безмало све инвестиције су договорене и започете, а неке од њих и реализоване пре 2012. године, односно у време мандата претходне власти. Такав је случај са Џонсон електриком, Леонијем, Астер текстилом, Јуром, Јуром Шин Вон, Бенетоном, кажу они.

„Влада је још 2010. кроз две уредбе о условима и начину привлачења директних инвестиција, дефинисала Ниш као „подручје од посебног интереса“, односно као „велики индустријски центар чији убрзан привредни развој има посебан значај за Републику Србију, посебно у циљу равномерног регионалног развоја и смањења стопе незапослености“. Нови циклус инвестиција у Нишу започет је тада, па чак и пре тога, од 2008. године, када је формиран КЛЕР, обезбеђено повољно градско грађевинско земљиште и уређене индустријске зоне“, рекао је за наш лист тадашњи градоначелник Ниша Милош Симоновић.

Највећи раст у производњи предмета од гуме и пластике

У нишком Секретаријату за привреду кажу да подаци говоре да су порасле производња полупроизвода (за 14,7 одсто) и енергије (скоро седам одсто). Посматрано по гранама прерађивачке индустрије, највећи раст остварен је у производњи производа од гуме и пластике и то више од 94 одсто, а другом месту је производња пића са скоро 44 одсто.

З. Миладиновић / Данас