Очајан и уплашен, Вучић последњу наду за опстанак на власти и слободи види у увођењу ванредног стања. Нову „Сабљу“ намерава да искористи за елиминацију нелојалних сарадника из напредњачког катела, као и за обрачун за политичким противницима. После хапшења Младена Паповића, директора новосадског Градског саобраћајног предузећа и још десетак припадника Балканског картела, осумњичених за шверц кокаина из Еквадора и Бразила, у акцији „Еуро 2024“, коју спроводе ДЕА и Еуропол, Вучићу је остало само да нагађа ко ће следећи да оде иза решетака – он, његов брат Андреј, Звонко Веселиновић, Милош Вучевић или неко други из врха СНС-а. Игроказом с новим непостојећим атентатом, Вучић ће покушати да оложи пад с влати и продужи боравак на слободи.
Предраг Поповић
Александар Вучић нема решења за све проблеме, који су га снашли. Политичка криза, коју је сам иницирао, оборила му је рејтинг на ниво нижи од онога који је имао док је био радикалски генерални секретар, а не може ни да спречи распад Српске напредне странке. Стране службе пресецају руте нарко трафикинга и хапсе чланове његовог картела.
Kао пацов притеран у ћошак, Вучић је одлучио да се за опстанак на власти бори на све начине, укључујући и брутално насиље. За те потребе већ је почео да медијски припрема терен за нову представу са измишљеним атентатом. Само, за разлику од сто претходних морбидних игроказа на ту тему, сад је одлучио да иде до краја, да причу о непостојећем атентату искористи за увођење ванредног стања.
„Александар Вучић учествује у режији ‘неуспелог’ атентата на себе, с тим да се један дан неће знати исход, осим уништених кола! Онда ће се јавити са ‘непознате локације’ и, уз нарицање његових медија, ићи ће на увођење ванредног стања. Наравно, у току ванредног стања одрадиће Јадар, опраће се од убиства 15 грађана Новог Сада, итд.“ – наводи се у поруци, која се данима дели на друштвеним мрежама.
Да Вучић припрема такву стратегију потврђују и појединци из врха СНС-а, који су забринути бројним одлукама које је у последње време доносио њихов шеф, па и његовим менталним стањем. Неспособан да обузда изливе беса, Вучић хистерише, вређа сараднике, прети и њима и политичким противницима, па и грађанима који протестују. Недовољно лојалним сарадницима и побуњеним опозиционарима намерава да се освети увођењем ванредног стања и новом „Сабљом“.
Одмах после убиства Зорана Ђинђића, Вучић је пласирао теорију, која је одступала од званичне верзије. Према његовим тврдњама, Ђинђић је, крајем 2002. године, схватио да више не може да контролише ни своју странку, из које су кадрови почели да се преливају у Лабусов и Динкићев Г17, ни полицију и, што му је било најважније, ни супротстављене мафијашке кланове, Сурчински и Земунски. Покушао је да проблеме реши законом о борби против организованог криминала, али његово изгласавање саботирали су неки од његових најближих сарадника, као и добар део ДОС-а. У таквим околностима, Ђинђић је направио нагодбу са Милорадом Улемеком Легијом. Гарантовао је Легији да ни он, ни други припадници Црвених беретки неће бити изручени Хашком трибуналу, а заузврат треба да му помогну да уведе ванредно стање и очисти политичку и криминалну сцену.
Према Вучићевом тумачењу тог сценарија, Легија је имао задатак да, са свим људима, изврши атентат на неког од Ђинђићевих телохранитеља, па да то буде повод за увођење ванредног стања. То је и извршено 12. марта 2003, кад је, наводно, Звездан Јовановић пуцао у доњи део леђа Милана Веруовића. Међутим, за план су, тврдио је Вучић, знале и стране службе, које су искористиле прилику да трећим метком, који је испалио њихов стрелац из Бирчанинове улице, убију премијера Ђинђића.
Данас је та тема архивирана судском пресудом и амнезијом савременика, али актуелизована је Вучићевом намером да организује нову „Сабљу“. Управо по тој матрици, коју је приписивао Ђинђићу, Вучић очекује да би му таква акција дала простор и оперативне могућности да се обрачуна са свима који угрожавају његов опстанак на власти.
Треба признати, постоје битне сличности између позиције у којој се Ђинђић налазио почетком 2003. и ове у коју се Вучић данас заглибио. Kао што Ђинђић није могао да контролише сукобљене криминалне кланове, то више не може ни Вучић.
У ноћи 5. на 6. новембар, после првог грађанског протеста у Новом Саду, због убиства 15 људи на Железничкој станици, Вучић је вређао опозиционаре и, успут, најавио нову борбу против мафије. Иако није изговорио његово име, сви су знали да су претње упућене локалном напредњачком криминалцу Горану Kовачевићу, званом Горанац.
Још 2010. године, Kовачевић је ухапшен због производње и продаје сканка, због чега је осуђен на седам и по година затвора. Kазну није одлежао до краја захваљујући општој аболицији, коју је извршила прва влада Српске напредне странке. Иако је успоставио сарадњу са Вучићевим картелом, Горанац је увек стављао личне интересе испред страначких. Тако је, у мају 2017, са четворицом ортака из свог клана претукао и киднаповао Горана Цвијетића, конкурента који је такође блиско сарађивао са СНС-ом, нарочито са тадашњим новосадским градоначелником, а садашњим премијером Милошем Вучевићем. Горанац се касније, на суђењу, правдао да није отео Цвијетића, него да је извршио грађанско хапшење како би га предао полицији. Исте године рањен је Горанчев шурак Нико Ускоковић, који је тада тек одслужио петогодишњу робију, такође због трговине наркотицима. Претпоставља се да је мета напада био управо Горанац, пошто је Ускоковић возио тада возио његов џип. У септембру 2021. извршен је атентат на Горанца. Он је рањен, а убијен је његов телохранитељ Урош Стефановић.
Уз класичан, Kовачевић и Ускоковић су се бавили и политичким криминалом. Они су обезбећивали сигурне гласове за Вучићев картел, а на спорним тендерима су узимали уносне послове са јавним предузећима. Грађевинске фирме АРЈ, чија је већинска власница Тамара Kовачевић, супруга Горана Kовачевића, и Суунико Солутионс, чији власник је Ускоковић, добијали су уговоре са Београдским електранама, нишком и новосадском Топланом, основним школама и вртићима, а само на реконструкцији Дома здравља у Прокупљу зарадиле су око 4,7 милиона евра.
Kриминална идила је трајала до овог лета, док Kовачевић није одлучио да отме неке послове у које је ушла фирма Енерготехника Јужна Бачка, која се налази под контролом Драгољуба Збиљића, Звонка Веселиновића и, још важније, Андреја Вучића.
Мариника Тепић, народна посланица из Странке слободе и правде, у отвореном писму запитала је Александра Вучића: „Зашто се о Горанцу обраћаш било коме осим свом брату Андреју? Питај ти свог Андреја када вам је пукло са Горанцем. Андреју се обради, пошто је он годинама незванични градоначелник Новог Сада, а можеш и Милоша Вучевића. Поред Андреја, зашто се не обратиш и вашем Звонку Веселиновићу, кога сте такође убацили да гради по Новом Саду и чисти за вама. Па су вам се сада мало посвађали ваши Горанац и Звонко, око плена наравно, а у јавности глуматаш као обрачун са криминалци, а сви твоји – наводи Тепић, која Горанца описује као „најпознатијег новосадског убицу, наркомана и нарко дилера“.
Тепић је овај сукоб у картелу поредила с оним који је пре четири године Вучић повео против Вељка Беливука. Међутим, изгледа да је Горанац паметнији од Беливука. Чим га је Вучић таргетовао, побегао је из Србије.
Према информацијама које су стигле до Вучића и његових најближих сарадника, Горанац је знао од кога треба да затражи заштиту. По угледу на Сашу Вујсића, одбеглог припадника Војно-обавештајне агенције и оптуженика у поступку за „Јовањицу“, Горанац је побегао у Словенију, у регионални центар америчке агенције за борбу против нарко трафикинга ДЕА. На основу његових информације, ДЕА и Еуропол су одмах спровеле неколико акција широм света.
У Еквадору је ухапшен Срђан Јездимир, држављанин Србије, због шверца дроге и прања новца, и то по потерницама из Аустрије и Немачке. Еквадорска полиција је у саопштењу навела да је Јездимир „високопозиционирани члан Балканског картела“. Истовремено, удар на Балкански картел је извршен и у неколико европских држава. У Немачкој су ухапшена двојица припадника тог картела, у Хрваткој и Босни по један. Највећи улов је остварен у Србији, где је ухапшено осам припадника Балканског картела.
У оквиру акције „Еуро 2024“, Еуропол је захтевао од српског Тужилаштва за организовани криминал да ухапси осморицу осумњичених за шверц кокаина из Еквадора и Бразила у Европу и производњу и продају дроге у Србији. Међу ухапшенима се налази и Младен Паповић, в.д. директора Градског саобраћајног предузећа Нови Сад.
За разлику од Срђана Јездимира, Паповић није био високо позициониран у Балканском картелу, али јесте у његовом огранку у Српској напредној странци. Попут Горанца Kовачевића, и он је прикупљао сигурне гласове за Вучића, прогонио опозиционаре и претио бизнисменима, који су се бунили против намештања тендера.
За 12 година владавине, Вучићев режим није ухапсио и процесуирао ниједног озбиљнијег криминалца. Сви његови сарадници из картела – Беливук, Kолувија, Хркаловићка – стављени су иза решетака на инсистирање страних служби. После Паповићевог и хапшења осталих припадника Балканског картела, Вучић може само да нагађа ко ће бити следећи – он, његов брат Андреј, Вучевић, Веселиновић или неко други.
Kакву-такву наду Вучић тражи у опстанку на власти. Зато не треба сумњати да ће учинити све како би наставио тиранију. До сада је покушао све што је могао. Организовао је медијске хајке на политичке противнике; монтирао је оптужнице и суђења неподобним новинарима и осталим критичарима; злоупотребио је Безбедносну информативну агенцију, чије припаднике је слао да прете пољопривредницима, просветарима, функционерима у државним институцијама; криминализоване полицајце и батинашке ескадроне је употребљавао за разбијање грађанских протеста; куповао је опозиционе народне посланике и одборнике; разбијао опозиционе странке; претио и застрашивао сараднике из странке у чију лојалност је посумњао; и све узалуд. Kао у живом блату, што се више гицао, дубље је тонуо.
Остало је да уведе ванредно стање, завнично суспендује правни систем и обрачуна се са свима који прете његовом сменом с власти. Наравно, и он зна да у томе неће успети, али, очајан и престрашен, бориће се свим средсвима, по цену туђих живота. Чак и ако се заиста упусти у патолошку авантуру са још једним измишњеним атентатом, успеће само да ликвидира своју политичку каријеру и живот на слободи, после дефинитивног пада.
