Одлуке Сабора Српске православне цркве вратиле су веру и наду Србима у јужној српској покрајини да Косово и Метохија за Србе није изгубљен простор. На јасан и децидиран начин високи црквени великодостојници поручили су властима у Београду да је за васколико српство предаја или подела Косова и Метохије гола капитулација.
Таква одлука Сабора СПЦ од стране актуелне власти дочекана је на нож. Кренуло се са повикама да је Србија секуларна држава, да је црква одвојена од државе и да никакве одлуке Сабора не могу да утичу на политичке кораке актуелне власти. Почело је од Александра Вучића, преко Александра Вулина, Ивице Дачића до Зоране Михајловић. Као у хору сви су понављали: „ставови Сабора не нуде решење“.
Александар Вучић је или политички слеп, или наиван, или можда глуп да не схвата да је предлог Сабора најбоље решење за Косово и Метохију јер гласи: да нема ни предаје ни поделе. Ако је председник Србије очекивао да му решење од стране цркве буде свеобухватини мировни споразум Београда и Приштине, грдно се преварио. Разочаран, само понавља да је од свих српских владара највише новаца управо он дао Српској правосланој цркви. Још једна лаж, јер није он дао свој новац, него новац грађана Србије. Ако је мислио да парама може да купи издају опет је погрешно проценио. Српска православна црква није Тони Блер или Франко Фратини да може новцем да се придобије.
Оно што Србе на Косову и Метохији такође може да обрадује јесте да је одлуку Сабора СПЦ о Косову и Метхоји подржала и Руска православна црква. То се десило ових дана на скупу високих званичника руске и српске цркве посвећеном дану словенске писмености одржаном у Москви. Иако је Русија такође секуларна држава овај став руске цркве сигурно да није донешен без консултација са руском државом. У духу најбоље православне византијске традиције у Русији се негује јединство цркве и државе. У Србији важи друго првило, „црква иде друмом а власт шумом“.
Овакви ставови са руске стране и не изненађују. Пре месец дана је потпредседник одбора руске Думе за спољну политику Сегеј Железњак послао поруку властима у Београду да за Русију није прихватљив свеобухватни мировни споразум Београда и Приштине. Тим споразумом, како он каже, Косово на мала врата улази у НАТО пакт. Овај категоричан став Сергеја Железњака је важан због његовог честог присуства на бројним предизборним скуповима Српске напредне странке. И други високи представник Јединствене Русије Виктор Колбановски је против свеобухватног мировног споразума. Он наглашава да би такав споразум амнтестирао земље НАТО пакта од бомбардовања Србије. На крају крајева и руски председник Владимир Путин је изјавио да се он нада да ће решење за Косово и Метохију бити у складу са Резолуцијом 1244. Резолуција 1244 није ни подела ни предаја Косова и Метохије.
Последња изјава Александра Чепурина, руског амбасадора у Београду, у којој он подржава поделу Косова како је предлаже Ивица Дачић умногоме одудара од званичних ставова руске администрације. Он одудара и од мишљења 80% грађана Србије који су по последњим изјавама Александра Вучића против мировног споразума Београда и Приштине. У руском интересу није никакво комадање КиМ јер и тај окрњени део јужне српске покрајине освануо би у НАТО пакту. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ очекује да амасадор Русије у Београду јавне наступе прилагоди званичним тоновима своје земље.
Дуги низ година, почев од Ахтисаријевог плана, Русија упозорава земље Запада да ће својим ветом да спречи сецесију Косова и Метохије. То је радила на молбу званичног Београда. Потписивањем свеобухватног мировног споразума Русија би испала грбава, изманипулисана и злоупотребљена. Александар Вучић сигурно мисли да попут Мила Ђукановића може да обмане и превари Владимира Путина. Српска пословица каже „да се само будала два пута о исти камен саплиће“. Русија је све само не будала. Уосталом руски председник у својим интервјуима посебно истиче да од свега највише на свету мрзи издају.
У време владавине Слободана Милошевића млади лавови српске националне политике били су Александар Вучић и Ивица Дачић. Посматрајући са ове дистанце нису били лавови него најобичнији ратни профитери.
Косовска Митровица
31.05.2018. године
Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“
НСПМ
