Велика Албанија је данас на јужним падинама Копаоника, на 15 минута вожње од Рашке и сат времена од Краљева

Сви су ових дана забављени причом о дрону који је стадионом Партизана провукао крпу са мапом велике Албаније и њеним идеолозима. На стадиону је дошло до опште туче, многи су се и то веома оправдано питали да ли Србија уопште више има специјалне службе, руководство Републике Албаније је читаво време наставило са грубим провокацијама Србије, тим провокацијама су се наравно одмах придружиле вође шиптарских терористичких група са Косова и Метохије а општа радост због лета дрона прелила се и у Прешевску долину где су шиптари чисто из миља арлаукали “уби, уби Србина”.  Долазило је до чарки и правих уличних бојева шиптара и Срба по читавој Европи.

Режим Александра Вучића је немушто ћутао затечен са скинутим гаћама. По ко зна који пут. Оно што су многи напрасно сметнули са ума је да је премијер Александар Вучић уједно и координатор рада служби безбедности, иначе једне противуставне и противзаконите функције која нити у српском Уставу ни законима нема никакво правно утемељење. Та функција координатора рада српских служби безбедности обавља се преко некаквог Бироа за националну безбедност који је оперативно тело Савета за националну безбедност. Сви ти силни бирои и савети за безбедност прављени су по угледу на западне аналоге. Проблем је што је у српском случају тај западни пелцер калемљен на систем безбедности који је наслеђен још из времена СФР Југославије. У међувремену су мењана имена па су тако од служби настајале агенције опет по западним аналозима чисто да би се променом самог имена алудирало на некакву цивилну контролу тих служби које си настављаље да функционишу и делују баш као што су то радиле и у време великог вође наших народа и народности Јосипа Броза.

Иако је СФРЈ Југославија растурена, па потом и СР Југославија да би се затим на удару нашла и Србија којој је отето 16% државне територије службе су наставиле да функционишу и делују по матрици и моделу старом више од 70 година. Бољка српских служби нису само застарели модели организације, материјално стање и кадровска политика већ су њихов главни проблем били и остали политичари у врху власти који би тим службама требали да дају задатке и основне правце деловања а све наравно у складу са опасностима и изазовима које прете земљи. Проблем је што то нико од српских политичара не зна и не уме да ради па су службе безбедности препуштене саме себи где се повремено кампањски одрађују послови, где добрих планера и стратега у службама и у државном врху више апосолутно нема, нити има конкретних могућности и кадра који би био у стању да адекватно обавештајно и контраобавештајно делује у улози заштите земље и њених интереса.   

Оно што ова провокација са великоалбанским дроном показује је чињеница да српске службе безбедности апсолутно немају никакве информације када је у питању планирање и деловање албанског руководства и делова албанске политичке и економске елите. Јер да су радили у том правцу сасвим је сигурно да не би дозволили да им се по центру Београда шетају шиптари који данима тестирају дрон у строгом центру Београда, да им се пењу по црквама и прекидају међународне фудбалске утакмице. Проблем српских служби безбедности је и жестока инфлитрација у сам срж српског система безбедности. Ту инфлитрацију није одрадио само онај ко то није хтео, остали су то одрађивали и одрађују поприлично успешно. Колико год то ми хтели да признамо или не али Србија данас нема ефикасан систем безбедности, он је застарео,  аутистичан и што је најгоре читав нервни систем државе је одумро и умртвљен. Српске службе безбедности или оно што је остало од њих данас само служе башибозук елитама у Србији у њиховим личним и међусобним обрачунима. Српске службе безбедности су интровертне и неефикасне  па из тога разлога и не треба да чуди чињеница да нам сада чак и шиптари вршљају главним градом. И ту никаквих оправдања нема и не може бити.

Чуди и наравно та лажна узбуђеност премијера Вучића том крпетином на којој је била нацртана мапа велике Албаније иако је он лично један од оних који директно учествују у стварању те велике Албаније. Велика Албанија није само на жалост крпа коју дрон вуче повише главе српског председника на стадиону Партизана, она је данас животна реалност Срба и српске државе јер се велика Албанија данас већ налази на јужним падинама Копаоника на само 15 минута вожње аутомобилом од Рашке и на непун сат времена вожње од Краљева. То је реалност којој је итекако допринео и премијер Вучић потписивањем противуставног и противзаконитог Бриселског споразума којим је на тацни великоалбанским фашистима предао читав север Космета и преко 100.000 српских душа.  

Лет великоалбанског дрона на стадиону Партизана је само један од видљивих резутата те политике коју српски државни врх води већ више од 14 година. Не треба ни мало потцењивати великоалбанске аспирације шиптара јер је Албанија део НАТО пакта и један од кандидата за пријем у ЕУ. Следећи корак великоалбанских фашиста биће стварање предуслова за даље ширење њиховог пројекта а ти удари ће ићи у правцу Македоније и југа Србије. Велика Албанија није никаква ноћна мора већ политичка и војна реланост са којом Србија мора да почне да се носи уместо што као ној на први знак опасности забије главу у песак слушајући будаласте приче о уласку у ЕУ и миру на Балкану где се Србија ушукава некаквим небулозним причама о томе како је постала извозник безбедности и стуб стабилности. 

Одличан је Србија постала извозник безбедности и стуб стабилности а да није у стању да заштити ни најосновније интересе сопствене државе и њених грађана. Не само да нија у стању те интересе да заштити, Србија данас није у стању ни да прибави информације о простом стварима какве су провокације на фудбалским утакмицама. Одавно се у Србији потцењују способности противничке и непријатељске стране а прецењују сопствене. Владавина западних марионетских режима који се већ 14 година инсталирају на власт у Србији није само уништила економију, од државне политике направила скуп дворских луда и најобичнијих шарлатана већ је тотално уништила и систем безбедности. Било да је реч о оној јавној или тајној, сасвим је свеједно. И систем безбедности је начисто пострадао баш као и остатак земље. 

Ових дана се најављују реформе српских специјалних служби али остаје једно питање. Реформисати се може само оно што је већ добро па се тако то што је добро реформама унапреди, подигне на виши организациони, технички и кадровски ниво. 

Нисам баш сигуран да ће најављене реформе допринети развоју система безбедности јер ће те најављене реформе спроводити управо они који су те службе и читав систем безбедности и довели ту где се данас налазе. То је исто када бисте пироману дали да гаси пожар који је сам запалио.

Милинко Милинчић, Србија данас