Велика Албанија на 15 минута од Рашке и сат времена од Краљева

Колико су реалне пројекције да ће на Балкану једино велика бити албанска држава. Панатојакис: Албанци се надају да би Велика Албанија могла да се “повампири” до 2016. Петровић: Албански фактор без шанси ако би државе у регион сарађивале

КАКВУ ће мапу Балкана затећи долазеће генерације? Да ли је пројекат Велике Албаније умишљени баук у земљама региона или албанска држава има изгледа да на овим просторима буде једина велика? Од стручњака који се баве овим питањем може се чути да Велика Албанија практично већ функционише. Хоће ли се и формално заокружити? По једнима, то се може обистинити и без већих конфликата, јер ће земље региона зависне од стране помоћи за то дати “изнуђени пристанак”, док, по другима, успех албанског фактора зависи од тога да ли ће овим пројектом угрожене земље: Србија, Црна Гора, Македонија и Грчка стратешки сарађивати и хоће ли се према њему поставити као озбиљне државе.

Пројекат Велике Албаније, према мишљењу др Драгана Петровића, политиколога и историчара, који је управо промовисао књигу “Геополитика Средоземља”, не би ништа више представљао од екстремистичких тежњи, да иза њега не стоји у већој или мањој мери подршка политике САД, Британије и значајним делом Немачке. Он може рачунати и на подршку исламистичких кругова у свету.

– Албански фактор не би имао никакве могућности за успех, када би Београд, Подгорица, заједно са Скопљем и Атином сарађивали стратешки по овом питању, уз укључивање великих сила које не подржавају овај пројекат: земљама БРИК у целини, државама ЕУ које не подржавају такве екстремистичке концепте, а ту су дугорочно посматрано Француска, Шпанија, Италија, Словачка, Румунија… Међутим, америчка политика, као главни спонзор великоалбанског ревизионизма, има утицаја у балканскким земљама и неки од ових режима директно раде против сопствених дугорочних интереса – оцена је Петровића.

ПРИШТИНА НА МОРУ “НЕЗАУСТАВЉИВО је уједињење Албанаца” – изјавио је премијер Албаније Сали Бериша, што је у Грчкој као и у грчкој влади, пропраћено као непримерени гест албанског премијера, али и као нова најава пројекта Велике Албаније – каже нам Панатојакис. У прилог чињеници да постоји сарадња Косова и Албаније иду и извештаји да је Тирана уступила Приштини луку Шенђин на Јадранском мору, како би нова “независна држава” имала излаз на море. Споразум о заједничком конзуларном представљању Албаније и Косова у иностранству, само је једна од давно планираних фаза у процесу стварања “велике Албаније”.
Нису ли режими у Подгорици и Скопљу признали фантомску државу Косово, и није ли и званични Београд од средине 2008. направио низ недопустивих грешака управо по питању Косова и Метохије, чак супртоно сопственом уставу, додаје наш саговорник, оцењујући да ако не цените сопствени устав, неће вас ни други ценити.

– Албанци се надају да би “велика Албанија” могла да се “повампири” у блиској будућности, до 2016. године – каже за “Новости” грчки политиколог Димитрис Панатојакис, докторанд на Факултету политичких наука у Београду. – Вашингтон и Брисел су за овај циљ већ потрошили много новца и дефинитивно не мисле да су га бацили узалуд.

После признања независности Косова пројекат велике албанске државе, указује наш саговорник, можда је и живљи него што је био почетком Другог светског рата:

– Такозвана држава Косово је прогласила независност, али уз предуслов да нема право уједињења са неком другом државом. Ипак, свима је јасно да је само питање времена када ће се јужна српска покрајна спојити са Албанијом. Значи, имамо једну нацију у две суседне земље и велике силе као покровитеље уједињења.

После уједињења са Косовом, каже Панатојакис, сценарио је јасан: прво ће се покренути питање западне “БЈР Македоније”, а затим и осталих делова Балкана са албанским становништвом.

– Велика Албанија, можда не постоји формално, али правно и практично већ функционише, јер граница између Косова и Албаније као да не постоји, а и између Косова и БЈР Македоније је више имагинарна, него стварна – наводи он.

Поред садашње територије Албаније у велику албанску државу, наводи грчки стручњак, требало би да уђу Косово и Метохија, долина Прешева у јужној Србији (општине Прешево, Бујановац, део Медвеђе), западни део “БЈР Македоније”, јужни и источни делови Црне Горе са Улцињом и деловима општина Плав и Рожаје, као и грчки јужни Епир, с тим да Грци већ дуже играју на карту Северног Епира у ком живи претежно грчка национална мањина. Албанци, каже, све раде на дуг период.
ДЕВЕТ КОРАКА КА УЈЕДИЊЕЊУ Фазе стварања “велике Албаније” по Панатојакису:
1. Расформирање Југославије – готово
2. Стварање државе Косово – готово
3. Унификација албанске нације – у току
4. Иницирање уставних процедура за уједињење одлуком председништва Албаније, на основу устава – у току
5. Формирање конфедерације Албанија-Косово – у плану
6. Захтев за федерализацију “БЈР Македоније” – у плану
7. Издејствовати признање геноцида над Албанцима Чамеријске крајине (Грчка) – у плану
8. Активирање одлука Потсдамске конференције из 1945. за повратак Албанаца на територију Грчке – у плану
9.Уједињење у једну државу – крај.
– Посета Хилари Клинтон региону прошле јесени (БиХ, Србији, Косову, Албанији и Хрватској) у којој је изостао одлазак у Македонију по мојој интуицији била је “смртна пресуда” овој земљи, раније америчкој љубимици. Велика Албанија почеће да се шири из Македоније – каже за наш лист Јадранка Половић, политиколог из Хрватске која је докторирала на тему америчког утицаја у региону.

И Половић констатује да границе Албаније и Косова већ сада практично нема и каже да верује вођама Албанског националног покрета које су саопштиле да су велике силе направиле договор око нове геополитичке карте Европе који подразумева Велику Албанију.

– Верујем и да ће у будућности Србија и Хрватска вероватно између себе поделити БиХ, али ће и поред тога бити мале државе у односу на ту великоалбанску творевину која ће бити под капом ЕУ – каже Половићева.

Ово прекомпоновање Балкана она види без великих конфликата (можда мањих отпора у Македонији и Грчкој) и то објашњава тиме што су Црна Гора, Косово и Македонија веома зависне од америчке помоћи и утицаја. По њој, за ново геополитичко преслагање региона Београд, Скопље, Подгорица и Атина даће “изнуђени пристанак”.

– Такав расплет не треба да чуди на простору на ком је владајући ментални склоп да се мора бити под заштитом великих сила. Велики су се лепо између себе пресложили, а нама малима остају ситне чарке попут оних мотивисаних национализмом – каже она.

Панатојакис, на другој страни, каже да пројекат “велике Албаније” не може да се заврши демократским путем:

– До својих циљева на Косову су стигли ратом, а у БЈР Македонији би могли да их остваре са мањим сукобима. Али, што се тиче Грчке, она је, и поред свих економских проблема, и даље озбиљна и јака држава.

Покрет за природну Албанију, додаје он, истиче да ће се за своје циљеве борити демократским средствима, због чега и избегава коришћење термина “велика Албанија” како се њихов пројекат не би повезао са фашистичком “великом Албанијом” из Другог светског рата, али се истовремено позивају на заклетву бораца ОВК и албанских војника у сукобима у БЈР Македонији и тзв. Прешевској долини.

На питање да ли би било могуће да се Албанци из Македоније, Црне Горе, Грчке, Косова и са југа Србије уједине мирним путем Петровић одговара:

– Само у случају када би ове земље жртве пројекта “велике Албаније” наставиле да воде поданичку и у неким случајевима праву марионетску политику према Вашингтону, оне би ишле ка сопственој еутаназији. Стога треба користити развој мултиполаризма у свету где утицај Америке и других сила које подржавају овај великоалбански пројекакт слаби.

Реториком албанских политичара на Балкану бавили су се и немачки медији с почетка године, па је у коментару у листу “Ноје цирхер цајтунг”, Оливер Јенс Шмит, професор источноевропске историје на Бечком универзитету, указао на то да важни албански политичари почињу да користе језик којим су до сада говорили само екстремисти. Професор Шмит тврди да су националистичке изјаве начин да се придобију гласачи екстремне деснице, али и да није све у предизборној реторици. Историјске околности иду наруку албанском национализму: “Албанци на Балкану осећају се јачи него икада”, оценио је он.

МАКЕДОНСКИ ОПТИМИЗАМ

У МАКЕДОНИЈИ је Оквирни споразум направио бинационалу државу у којој је неспорно да се Македонци и Албанци међусобно удаљавају, али, распад Македоније није могућ без подршке регионалне албанске дијаспоре (Косово, Албанија) и без одобрења САД. Дакле, готово сигурно ће се наставити постепено слабљење унутрашње кохезије земље, но, за промену граница Македоније неће бити довољна само воља македонских Албанаца – каже за “Новости” др Стева Пендаровски са скопског Американ колеџа. – Мислим, да је и без најновијег договора из Брисела пројекат Велике Албаније практично немогућ због: незаинтересованости међународног фактора за ново прекројавање балканских граница, неповољних демографских трендова у последње две деценије и велике миграције Албанаца из региона која смањује потенцијал за физичко ширење у простору. Осим тога, важно је истаћи и да у минулој деценији код Албанаца у Македонији није пружана подршка политичким платформама које су предлагале ревизију уставног поретка или промену граница Македоније.

Постигнути договор Београда и Приштине, поред двеју инволвираних страна, по оценама Пендаровског, некадашњег саветника за безбедност двојице македонских председника – покојног Бориса Трајковског и Бранка Црвенковског, највећи ефекат имаће у Македонији. Он подсећа да “буквално све међународне анализе предвиђају проблеме у Македонији у случају поделе Косова”.М. СТАНЧИЋ

Новости