Последњи догађаји у Македонији и све гласнији захтеви за формирање „велике Албаније” само су показатељи да Балкан још једном у историји улази у турбулентни период, каже у разговору за „Политику” професор универзитета МГИМО др Јелена Пономарјова, један од водећих руских стручњака за Балкан.
– Изгледа да су на дневни ред дошли замрзнути проблеми из деведесетих година, јер то изгледа одговара интересима спољних играча: САД, ЕУ, НАТО и транснационалних корпорација – истиче Пономарјова, која је у Београд дошла на представљање српског издања своје књиге „Разбојничка држава – Косово у светској политици”.
Да ли западни центри моћи гурају пројекат „велике Албаније” зато што из Тиране стижу тврдње да је Албанија бедем против руског утицаја на Балкану?
Могуће је користити Албанце као средство борбе против Срба као православног народа на Балкану и тиме спречавати утицај Русије. Али тај албански фактор може да се отргне контроли и постане самосталан. Имамо доста таквих примера на Блиском истоку. Терористичке структуре које су формирале западне службе су се окренуле против оних који су их основали. Није тајна да је албанска мафија једна од најјачих криминалних организација у Европи, тако ако неко користи Албанце за спровођење својих циљева на дуги рок, то му се може обити о главу.
Значи нешто друго је у питању?
Кинеско искуство за КосовоАко политичка класа у Србији хоће да се приближи Западу, Косово ће бити тачка раздора у српском друштву. Али, уколико се власт буде идентификовала са мишљењем народа, онда ће на тај начин доносити одлуке како и на који начин имати контакте са територијом која је насилно отцепљена од Србије. Косово неће одустати од независности све док има подршку западних ментора, али Србија не треба да се помири са тим. Можда треба учити од Кинеза. Они и даље не одустају од тога да не признају независност одређеним територијама, као на пример Тајвану. Значи, Србија не треба никада да призна Косово, а ако хоће да, као са посебном територијом, успостави контакте са албанским представницима, подршку за такве потезе боље је да добије на општенационалном референдуму – каже др Јелена Пономарјова.
Шта уколико САД користе Албанце не само против Срба и за дестабилизацију Балкана већ као средство којим ће изнутра растурати ЕУ и саме европске земље? Ако је за Америку Европа конкурент, онда ствари које се дешавају изгледају логичније. Решавање албанског националног питања кроз пројекат „велике Албаније” не треба гледати одвојено од криза које потресају Европу: мигрантског таласа, брегзита, могућег „фрегзита” и начина како се решавају проблему у појединим арапским земљама. Из те перспективе гледано, чини се да постоји интерес да се ЕУ рашрафи. Вашингтон је натерао европске земље да уведу санкције Русији. И шта се догодило? Тим потезом фирме из ЕУ су изгубиле део руског тржиште, а њихово место су заузеле транснационалне компаније са седиштем у САД.
Да ли ће Македонија опстати ако добије владу која ће спроводити Тиранску платформу?
У приватним разговорима западне дипломате и представници иностраних служби су ми отворено рекли да је Македонија привремена држава и да ће се пре или касније распасти. Ако крене спровођење албанске платформе од 7. јануара, први корак је федерализација земље, која подразумева да се извршна и законодавна власт подели по етничком принципу. Али то је миран начин решавање македонске кризе.
Дакле, не искључујете оружане сукобе у Македонији?
Други начин решавања македонског проблема је почетак грађанског рата. Тада у бољем случају долазе снаге УН, а у горем војска НАТО. На линију разграничења долазе миротворци, поставља се привремена администрација и то је крај. Држава ће бити поцепана на два дела.
То може бити велики изазов и за Србију?
Ако се македонски део земље обрати за помоћ Србији или можда Срби као добровољци сами крену да бране своје суграђане може настати и шири регионални сукоб. Онда би притисак међународне заједнице био не само на Македонију већ и Србију. Сетимо се рата у Босни. Рат се водио у суседној држави, али је Србија била под санкцијама и сталним притиском западних сила.
Александар Вучић је за 1. мај рекао да није изабран да буде председник вазалне државе, коме је упутио такву поруку?
Пошто вазале у савременом свету имају само САД и ЕУ, поруку је послао центру у Бриселу и Вашингтону. Русија одавно нема вазале. Чини се да је Србија веома компликована Западу. Не само за разумевање, већ и управљање. За мене је Србија „герилац” окружен НАТО земљама. Иако званични Београд није отворено против евроатлантског пута, ипак има своје виђење спољне политике када је реч о свим питањима. Ми знамо колики је притисак Вучићева влада трпела да уведе санкције Русији. Влада је издржала и није их увела.
Колико дуго Србија може да балансира између Истока и Запада?
У руској јавности постоје две школе мишљења. Прва каже да ако балансираш између САД и Русије, пре или касније се мораш определити и из тога ништа добро неће испасти. Зато треба страну изабрати раније. Други сматрају да земље које се граниче са ЕУ, полазећи од инстинкта самоодржања, морају да узимају у обзир интересе великих играча. Недавно су руски интелектуалци прозивали Белорусију: да ли је с нама или не. Александар Лукашенко им је одговорио да су европска земља која тесно сарађује са Русијом и граничи се са Западом. Али рекао је још једну важну ствар у сусрету са Владимиром Путином. Ако будемо принуђени да изаберемо страну, стаћемо уз Русију и бранити се заједнички. Та Лукашенкова порука је важна јер балансирати је могуће у мирно време. Али ми данас живимо условима света рата или рата светова. Зато би мени као Рускињи и научнику било изузетно драго да чујем да ће и Србија стати уз раме Русији ако ствари измакну контроли.
Аутор: Миленко Пешић, Политика.рс
Фото Раде Крстинић
