Оде земља за кило јагњетине.
Оне који неће у Европску унију, сад кад нема Вука, бациће лавовима да поједу оно мало што је остало од части државе.
Кинески инвеститори заинтересовани су за куповину ПКБ, и изградњу луке на Дунаву и бесцаринске зоне у Крњачи. И Немачка хоће да учествује у тој великој распродаји, и Аустрија и Емирати. Нема ту још шта пуно да се прода па је велика навала. Продали смо генерале, председника (ма шта мислили о њему), част, а да, Лазарева клетва. Косово, ко се тога још сећа?
Током самита „Кине и 16 земаља Централне и источне Европе“ наша земља ће потписати са партнерима из Кине споразум о извозу јагњећег и телећег меса на кинеско тржиште, хвали се један министар. Он похвали и Пупинов мост, не поменувши ону мермерну плочу са потпуно сулудом словарицом. Обичним људима, онима који не желе да прихвате свакодневну гласовну онанију вођиних људи на стратешким местима, то ће дати још већи подстрек. Да скоче у амбис са тог истог моста.
Иако на први поглед продаја једне земље изгледа комликовано, за власт у случају Србије то није био проблем. Земља је годинама грађена на лажима а то је прави темељ за овдашњу политику. Дакле, успешнији лажови узимају власт. Професионални политиканти ће ових дана говорити да је продаја нужна и хвалиће вођину доктрину. Опозиција? Само лоше испричан виц. Сво остало живље није битно у крајњем циљу. Пробрани народ ће и даље веровати, захваљујући вођиним амебама, да идемо ка Европској унији. Они остали, који неће у амбис са Пупиновог моста, сад, кад већ нема Вука, биће бачени лавовима.
Дакле, Србима је лако продати мит о Европи за кило неког ходајућег печења. Бесмислена нада за грађане који данас стоје у реду за бољи живот. О томе ћуте надобудни интелектуалци, САНУ, свештенство. Петиције, меморандуми? То сад пише и кућни савет. Сви су се навукли на „мртву глисту“ о европском путу који нема алтернативу.
Па, свака част и Брус Лиу, али, како нас убедише да ЕУ има добре намере према Србији. И тај новац који нам је давала, био је део неке трансакције (горе поменути генерали и политичари).
Да се размемо – ЕУ је могла да тражи. Али, Србија није смела да им изађе у сусрет. Бар не за кило јагњетине. Срамота, бре!
Пише: Дејан Љутић
Ронин магазин
I srba i srba 😉
tako ti je to kad olos vodi drzavu bice upamceni po izdaji pa ce tako i deca da im prodju i ime da se zatre
neka proda srbiju a vojvodinu nedira
Ajde bre mađarski trolovi, ne tripujte se za Vojvodinu… Ako je izgubimo, to će učiniti inkvizitori za vas, a sami Srbi kao narod bez marionetskih klovnova na vlasti neće nikad pristati na tako nešto
Бригит ајд ти мало у мађарску па си тамо брини бригу.
Само мало касните, продата је 5.окт.2000.год.
Не треба велика памет да се уоче проблеми, ал’ где су решења?
Да нема распродаје отишло би све за џабе. Уништи нас биологија, да не кажем наталитет.