Пре двадесетак дана (има ли толико већ?), усталасали смо се због два притвореника из Гвантанаме. Гореле су друштвене мреже, Вучић је морао да нам објашњава како је све то што смо урадили – урађено према нашем Уставу и да је у питању гест добре намере према свету и… Ствар оде у заборав.
Где су смештени? У неком затвору? На тајној локацији? Шта раде? Да ли их неко прати, контролише? Нико нит пита, нити прича. Наишле су друге теме за размишљање и расправу. Добили смо изложбу тобожњих “нецензурисаних лажи“ по носу, а онда опет нашли тему за подсмех и анализу. Не што смо је тражили већ се сама наметнула са оним премијеровим стајлингом.
Као да то смишљено ради?! За стајлинг не знам, али око формирања владе нешто петља, то је дефинитвно. Тек – и то је тема којом се бавимо.
ПРЕТЊЕ И ИНВЕСТИЦИЈЕ. ИЛИ СУ ТО “ИНВЕСТИЦИЈЕ”?
У међувремену, вести о томе шта се у Србији дешава, шта се продаје и распродаје, откуда нам прете и шта нас чека, пролазе у сенци.
На овом ђавољем интернету наиђем на вест о џихадистичкој претњи Србији и о томе како планирају да од нас крену да на Балкану и у Европи праве нови калифат. Колико је озбиљна претња, колико треба да буде реалан страх, не знам, тек, судећи по ономе што се у Немачкој и Француској дешава, нека ме језа подилази.
Јесам ли параноична ако ову претњу доводим у везу са још једном вешћу, да су богати Арапи покуповали и све хотеле на Власинском језеру? А можда и само језеро?! Неки господин Абу Бекир је том приликом “изразио задовољство што је ово прва инвестиција из Катара која долази у Србију” и позвао и друге своје сународнике да “искористе прилике у Србији“.
А прилике су изузетно повољне за њих, јер су за милион евра купили четири хотела и за 200 евра по години стажа, решили се запослених.
Колико ће још осим хотела да узму, шта ће им галантни Вучић дати, да се не троше превише на свој рачун, то ни извор у коме сам вест прочитала, не открива.
УЈЕДИЊЕНИ ПАНОНСКИ ЕМИРАТИ
Богати Арапи, осим што су главнопомињани у фамозном пројекту Београд на води, шире се као метастаза по Војводини, купујући део по део земље.
У Карађорђеву су већ истакли и таблу на арапском, Арапи купују куће и салаше по Бачкој, Арапи купују… Арапи купили… У неким су медијима ову појаву окарактерисали као настанак УједињенихПанонских Емирата.
А по старом, добром, широком, питомом војвођанском обичају, сви се дођоши прихвате и са њима се саживи. То јесте нормално и природно, цивилизовано, људски, али, ти богати Арапи купују државну земљу и објекте, па претварају наше сељаке у још већу сиротињу, спуштају им цене производа и терају их да распродају шта имају, те да као јефтина радна снага почињу да раде за Арапе. Не могу да се отмем утиску да је Србија, као бројне трговине, пред затварањем “делатности” и сад се све распродаје, да газда извуче што може!
Прича се о овоме, није да се не прича, само, не траје прича дуго, јер се увек баци прашина у очи неком новом Вучићевом изјавом или одлуком.
Уме манипулатор фино да нас замаја.
На нашој је територији тренутно око 3.000 избеглица, ко зна одакле и какви све, са каквим намерама? Па, јасно је да је у оном масовном походу на ЕУ дошло свашта, као са Тројанским коњем, зато не могу да не сумњам да и овде има свега, само је притајено и добро утренирано да чека прави тренутак.
Хуманост нам је пољуљана, зазор је оправдан, јер терет туђих проблема и несрећа не можемо да стављамо изнад сопственог терета у борби за голи опстанак.
(НЕ)УСПЕШНОСТ СРБИЈЕ
Нама, вероватно, као и читавој Европи и свету прети опасност од захукталог тероризма и “Исламске државе”, али ми имамо и свог унутрашњег непријатеља. Колико год се председник владе у техничком мандату бунио што ми не плетемо ловорике и не кликћемо (и не кличемо) радосно “Свака част, Вучићу”, остало нам је још довољно разума да ствари сагледамо мало шире.
Ако се успешност једне власти мери хектарима распродате земље и имовине, минималним зарадама код богатих власника, повећаним бројем породичних и других злочина, апатијом и безнађем, онда, ето, “Свака теби част, мајсторе! Успео си!”
Но, залуд сутра упирање прстом у кривце ако нам се деси то чиме нам се прети!
Шта ћемо ми имати од тога што ћемо знати ко је за то крив, ако овде ушетају џихадисти као на своје и на сву нашу муку још и они крену да нас убијају и поробљавају.
Какво нам је стање у војсци? Колко смо спремни да се заштитимо и одбранимо. Шушка се да нису јединствени, да нису ни сви наклоњени Вучићу. А обавештајне службе? Некада су биле у самом светском врху, шта се тамо данас дешава? Осим што шпијунирају неподобне грађане који не воле Вучића, знају ли хоће ли се против нас окренути сво оно оружје које је БИА продала блиском и средњем истоку? И на крају… Хоћемо ли имати сиријски сценарио, па кренути онда у борбу против спољног непријатеља и актуелног режима?!
Александар Вучић очигледно има проблем са ауторитетом међу великим силама, а и овде му више није тако чврсто упориште, кажу истраживања. Зар није онда људскије, док ђаво није однео шалу, да се лепо повуче и да се склони са свом својом неспособном свитом, па да се спаси што се спасти може?! Ако су некоме пуна уста Србије, бар би једном у својој политичкој каријери могао да је стави испред себе. Србија би му била захвална!
ПИШЕ: Виолета Живков, Колумниста
