мерички званичник Метју Палмер је ових дана изјавио да је Косово „независна држава”, да „има своје агенције и администрацију” и да Америка није та која стоји иза њених потеза. Истовремено, веома благо је изрекао оцену да би Приштина требало да укине таксе. Харадинај је својевремено јавно пред ТВ камерама рекао да они немају „своју спољну политику”, већ да је то „америчка политика” и да они „припадају том клубу”. Паметном доста. Али, не треба бити „политички слеп”, па не видети да иза оваквог понашања стоји и званични Берлин. Између највеће суперсиле и економски и политички водеће државе у Европи постоји само једна разлика: Вашингтон (бар јавно) није за неке „црвене линије” кад је реч о договору (евентуалном разграничењу), док је Немачка у лику канцеларке Меркел апсолутно и децидно против тога. Њен став је да се може о свему преговарати, али само у оквиру постојећих „граница”(!) „Косова”, уз столицу у УН. Харадинај, који је ових дана, на позив канцеларке, био у Берлину, изјавио је, а то су пренели и неки приштински листови, да „канцеларка није ниједном речју поменула укидање такса” и да оне остају, а да ће у Паризу делегација тзв. Косова искључиво, и то најдиректније, тражити „признање од стране Србије и пет земаља ЕУ које то нису учиниле”.
Дакле, поред САД, и Немачка је „родитељ” независног Косова и снагом политичке и економске моћи хоће да сачува своје чедо за које је украден део територије суверене Србије, присвојени природни и сви други ресурси, а српски народ сатеран у својеврсна гета. Подсећамо оне који брзо заборављају, али и оне који би ради политичке коректности да не искажу став, да је Немачка прва, мимо преговарачког оквира у Бриселском процесу „убацила” (међу седам захтева) и став о правно обавезујућем споразуму који до тада није постојао, не дефинишући ниједном речју шта би требало да значи, да би током времена опет из исте политичке кухиње то било преведено да Србија призна државу Косово и сагласи се да добије столицу у УН и у свим релевантним међународним организацијама. Одатле иронична изјава министра Дачића да у ситуацији каква јесте, када најјачи у ЕУ нескривено тетоше Приштину, можемо 1. јула у Паризу очекивати „чак и санкције Немачке и Француске”.
Драгиша Петровић,
новинар, Крагујевац
Политика.рс
