Британска влада припрема предлог закона којим ће од интернет провајдера бити захтевано да чувају приватну комуникацију између корисника. Безбедносне службе имаће слободан увид у снимљене податке. Под лупом ће бити и комуникација на друштвеним мрежама, попут Фејсбука.
У време док се широм Европе организују велики протести против усвајања међународног споразума АКТА, којим треба да се уведе строжа контрола интернета кад је реч о пиратском материјалу, влада у Лондону разматра да реформише сајбер простор и омогући безбедносним службама да приступе приватним подацима које размењују милиони корисника широм света.
Програм развијања комуникацијских способности, како гласи пуно име законског предлога, предвиђа да сви интернет провајдери и друге компаније чувају податке корисника годину дана.
Укратко, “велики брат” ће знати кога зовете, које сајтове посећујете и шта пишете, преносе острвски медији.
Упркос чињеници да је толико дуго чување података само по себи кршење права, како наводе неке групе за заштиту приватности, закон предвиђа још једну ставку.
Безбедносне службе, попут МИ5, МИ6 и владина Служба за комуникацију, имаће приступ тим подацима уколико им затребају у борби против тероризма или неког другог вида “угрожавања” безбедности земље.
Страхује се да би такав закон могао да примора телекомуникационе компаније и интернет провајдере да компромитују приватност корисника.
Иако се наводи да текстуалне поруке и телефонски позиви неће бити снимани, многе групе за заштиту људских права и приватности сматрају да ће чак и такав вид комуникације бити сниман.
Директор организације за заштиту слободе “Стража великог брата” Ник Пеклс каже да је ово сраман покушај британске владе да надгледа шта све раде њени грађани док су на интернету.
“Британци су већ постали један од народа које сопствена влада највише шпијунира у обичном животу. Та иста власт сада хоће да вас надгледа и онлајн”, истиче Пеклс.
Нови законски предлог, који је мало измењен план Лабуристичке странке из 2009. године, биће објављен у мају.
“Конзервативци и либералне демократе почели су своје мандате великим обећањима да ће смањити државно надгледање”, подсећа Џим Килок, извршни директор једне од организација за заштиту људских права, преноси Дејли телеграф.
“Ниједна држава у историји није била у могућности да сакупи толико приватних информација. То је начин да се у све што кажемо о некоме или нечему има увид”, истиче Килок.
Друштвене мреже, каква је Фејсбук, такође ће потпадати под тај закон, као и директна онлајн преписка, попут оне на Твитеру. Ићи ће се чак до тога да и интерна комуникација у масовним онлајн играма буде проверавана, уколико то буде потребно.
РТС
