Велики Брат никоме не прашта: „Управо почиње пропаст Ердоганове империје“

• Прошлог викенда Ердоган је био још директнији, сугеришући да је амерички амбасадор у Анкари Френсис Рикиардоне био укључен у провокације против његове владе, и да може бити протеран из земље.
• Недељу дана раније четири провладина листа је причало исту причу тврдећи да је Рикиардоне рекао групи европских амбасадора да Турска није испоштовала санкције које је САД наметнула Ирану.
• Рикиардоне је наводно рекао окупљеним амбасадорима „Управо посматрате пропаст империје“ наводећи на спровођење истраге против корупције у Турској.
• Сумње у умешаност  америчке владе у турској кризи појачане су када је пре неколико дана у Анкару стигао подсекретар трезора сједињених држава за тероризам и финансијску интелигенцију Дејвид Коен.

Борба између ривалских кланова у турској политичкој елити достигла је тачку кључања 25. децембра са оставком три битнија министра, које су уследиле четири сата након реконструкције владе премијера Реџеп Тајип Ердогана.

Тројица министара који су дали оставку били су главни у: Министарству унутрашњих послова, министарству економије, и министарству животне средине и екологије. Они су своја обавештења о отказу предали после хапшења чланова њихових породица од стране кривичних органа који истражују наводе о корупцији у вези са пословним и банкарским уговорима.

Међу водећим бизнисменима који су ухапшени од стране полиције последњих неколико дана налази се и директор државне Халкбанке, који има много трговинских контаката са Ираном. Такође је ухапшен ирански бизнисмен Риза Сараф који тргује са златом и има блиске контакте са банком.

Министар за односе са Еврпском унијом који је одбио да поднесе оставку разрешен је дужности од стране Ердогана као и још шест његових министара.

То значи да је укупно 10 министара смењено од 26 министарстава у земљи. Министар животне средине и просторног планирања жали се да је био под притиском да поднесе оставку и  објавио је: „Сви грађевински пројекти који су одобрени од моје стране су одобрени по налогу премијера. Премијер би због тога такође требао да поднесе оставку“.

Талас оставки и нова реконструкција владе представља нову кризу Ердоганове владе, која је на власти од 2003. године. Премијер је муњевито реаговао отпуштањем и пребацивањем одговорности на десетине полицајаца и адвоката који су предводили истрагу о корупцији, истовремено тврдећи да „мрачне стране силе“ кују заверу против његове владе. 

Прошлог викенда Ердоган је био још директнији, сугеришући да је амерички амбасадор у Анкари Френсис Рикиардоне био укључен у провокације против његове владе, и да може бити протеран из земље.

Ердоган  је такође прозивао „незаконите банде које изводе операције унутар земље“. Ово се генерално може сматрати прозивком на покрет исламског говорника Фетулах Гулена, чије се седиште налази у САД-у.

Недељу дана раније четири провладина листа је причало исту причу тврдећи да је Рикиардоне рекао групи европских амбасадора да Турска није испоштовала санкције које је САД наметнула Ирану. Рикиардоне је наводно рекао окупљеним амбасадорима „Управо посматрате пропаст империје“ наводећи на спровођење истраге против корупције у Турској.

Сумње у умешаност  америчке владе у турској кризи појачане су када је пре неколико дана у Анкару стигао подсекретар трезора сједињених држава за тероризам и финансијску интелигенцију Дејвид Коен.

Превирања у турској владајућој елити долазе усред дубоке кризе изазване изненадним променама у блискоисточној политици америчког империјализма.

У септембру САД су одлучиле да одложе рат против Сирије у који их је Ердоган агресивно гурао – и уместо тога су почеле да траже шире решење са Иранском владом, главним савезником Сирије у региону.

Преговори са Ираном се настављају, у којима  Вашингтон нуди Ирану само ограничену обуставу санкција које су уништиле иранску нафтну индустрију и економију.

Турска од Ирана купује велике количине нафте и гаса, које традиционално плаћа златом. Као део офанзивних санкција против Ирана, САД су изричито забраниле извоз злата у Иран од јула ове године, и тако озбиљно угрозиле турску трговину са њеним источним суседом.

Главни посредник за исплату између Ирана и Турске била је Халкбанка, чије су активности најновијим хапшењима озбиљно угрожене.

Остаје нам нејасна улога у најновијој кризи  Хизмет покрета чији је вођа Фетулах Гулен. Међутим, оно што је сигурно је да исламски говорник има значајан утицај на турско правосуђе и полицију из своје базе у америчкој савезној држави Пенсилванији.

Гуленова заједница је једна од најутицајнијих у турској са стотинама хиљада следбеника. Она ради преко мреже од више од 140 приватних школа широм света, и има велики утицај на образовни систем у Турској.

Мере које Ердоганова влада уводи почетком следеће године имају за циљ да смање активности средњих школа и директно су усмерене на обуздавање утицајности Гулена, који се ослања на своје мреже средњих школа у Турској које му доносе утицајност и финансијску подршку.

Хизмет покрет такође поседује сопствену медијску империју укључујући на турском језику Заман (Време), а на енглеском језику Данашњи заман, и Саманиолу ТВ. Гуленов покрет се терети да је играо главну улогу у афери Ергенекон, која је довела до хапшења и затварања великог броја турске војне елите и новинара који су критиковали владу.

Фетулах Гуленова организација је десничарски оријентисана, ватрено националистичка и анти-комунистичка. Својевремено Гулен је био савезник Ердоганове исламистичке партије правде и развоја (АКП), и оба покрета имају сличне корене и издигли су се из анадолијске буржоазије. 1998. године Гулен је побегао из Турске бежећи од оптужби за преврат које је подигао турски тужилац. Гулену је дозвољено да уђе у САД где брзо формира мрежу школа које су делом финансиране од стране водећих америчких бизнисмена.

Гулен је више пута наглашавао на своје про-америчке везе и позиције, он је био у могућности да повећа свој утицај у овим круговима последњих година, баш као и Ердоган пре њега, чије су некад блиске везе са западом и САД под све већим притиском.

Односи између Гулена и АКП су се нагло погоршали када је 2010. године критиковао турског лидера што је довео флотилу за помоћ палестинским избеглицама, одбивши пре тога да затражи споразум са  Израелом пре него што достави помоћ до појаса Газе. Ердоган је са своје стране критиковао израелски напад на ненаоружану флотилу која је коштала живота девет турских држављана.

Од тада Гулен је више него верно пратио преокрет америчке политике на Блиском истоку, где су се заједно удаљили од Ердоганове неодлучне подршке муслиманском братству у Египту и поновног позивања војне интервенције Запада у Сирији од стране турског премијера.

Гулен је такође критиковао преговоре које је водила Ердоганова влада са Курдским националистима (ПКК) и Ердоганових екстремних ставова против мирних демонстраната у парку Гези овог лета.

Вестинет.рс