Велики брат: СИМ картица само уз личну карту

БЕОГРАДСКА полиција је пре неколико дана јурила дилера дроге и тражила од суда налог да остваре увид у његове телефонске листинге – с ким, колико дуго, кад и колико је причао. Таман су добили налог и кренули у акцију, кад је, после два-три дана, дилер узео нову телефонску картицу.

– Док поново тражимо налог и он стигне, осумњичени ће узети трећу картицу, па четврту… Не би ни то било спорно да се картице не продају на трафици, слободно, без да грађани морају да оставе било какве податке о себи. Овако, све то кочи рад полиције – кажу у београдском огранку МУП.

Примедбе имају и остали у полицији. Како кажу, посебан проблем је кад треба преко телефона хитно лоцирати неко лице који се премешта из града и град, а сумња се да је припадник организованог криминала или терориста. Да би од судије добио налог, полицајац прво мора да напише и добро образложи захтев који ће се завести у МУП, затим се, по одобрењу старешине, тај захтев шаље тужиоцу, да би га овај у име полиције, проследио истражном судији који на крају налог и издаје.

Шансе да издејствују одобрење суда у року од неколико сати и лоцирају осумњиченог полицајци још и имају ако се тог тренутка не деси неко убиство. Али, ако се деси, дежурни истражни судија жури на увиђај, а то може да потраје четири-пет сати. Тада од хитног лоцирања нема ништа.

ОБАВЕСТИЛИ ИСПОСТАВЕ МАДА је одлука УСС донета још у јуну, МУП је пре десетак дана обавестио полицијске станице у земљи да ће убудуће морати да траже од истражног судије, уз детаљно образложен захтев, налог за праћење телефонских листинга. Налог се односи само на одређену особу и један телефонски број.

 Полиција се уплела у ову административну замку после јунске одлуке Уставног суда Србије да се поједине одредбе Закона о електронским комуникацијама, које су омогућавале службама да траже телефонске листинге од оператора без претходне дозволе суда, прогласе неуставним.

Захтев за оцену уставности поднели су заштитник грађана Саша Јанковић и повереник Родољуб Шабић. Такозвани „задржани подаци“ (информације из којих се види када је грађанин и са ким разговарао) били су дуго мета злоупотреба, јер су коришћени без овлашћења. Аларм се упалио после Шабићевог извештаја који је показао да је само једном од четири телефонска оператора, за годину дана, поднето чак 4.400 захтева за приступ „задржаним подацима“, а за више од половине њих није постојао никакав правни основ.

Тиме је – сматрали су омбудсман и повереник, а потврдио је Уставни суд – грубо кршен закон јер увид „следује“ полицији и безбедносним службама само на основу одлуке суда, и то искључиво за потребе кривичног поступка или ако се сумња да је угрожена безбедност државе.

– Полиција мора да пронађе начин у оквиру уставних овлашћења која је омеђио УСС, да буде оперативна. Важно је да поштују прописе, без обзира што им је лакше да раде без налога истражног судије. Али тиме падамо у замку да буде угрожено право на приватност грађана – каже проф. Богољуб Милосављевић, са београдског Правног факултета Унион.

Он верује да се ни полиција, ни тужилаштво, ни суд још нису уходали, да на свим странама има несналажења и спорости, али додаје да то не треба да буде разлог за враћање на старо и кршење Устава.

– Пре неколико месеци полиција је поднела и званичан захтев да се евидентира сваки купац мобилне телефонске картице, односно да убудуће она не може да се мења на трафици као чарапе. С тим су се сложили и омбудсман и повереник, али то још није преточено у пропис. Када буде, биће лакше и полицији – додаје Милосављевић.

Тада малолетници више неће моћи да купују картице сами, већ ће то морати родитељи. Иначе, у суседним земљама слична је процедура као и у Србији – за листинге је неопходна дозвола суда, али нигде не могу да се купују припејд картице без икакве контроле и остављања личних података.

Новости