Велики брендови у Србији продају шкарт робу

Увозне чоколаде које се продају у Србији имају мање какаоа него чоколаде исте марке које се продају у западној Европи. Познати зачини направљени за српско тржиште садрже више соли, а мање поврћа, детерџент исте марке лошије пере у Србији, него у ЕУ, кремови имају мање млека и лешника, а у познатим маркама газираних пића уместо шећера се стављају јефтине замене. С друге стране, ови производи се на исти начин рекламирају код нас као и у земљама у којима су знатно квалитетнији.

Мноштво производа који могу да се купе на нашем тржишту не мо­гу да се упо­ре­де с про­из­во­ди­ма исте роб­не мар­ке ко­је смо купили у ино­стран­ству, па је очи­глед­но да су кри­те­ри­ју­ми по којима се ро­ба прави за за­пад­но тржиште са­свим дру­гачија него за ис­точ­но. Роба стиже углавном из Румуније, Бугарске, Мађарске, Пољске, где велике светске компаније имају развијену производњу намењену за становништво овог дела Европе.

Економисти објашњавају да је потпуно легитимно и економски оправдано да исти произвођач за различита тржишта креира различит квалитет све док су на декларацији производа наведени сви састојци у тачним мерама и док се квалитет уклапа у не превише захтевне српске правилнике. 

– Проблем је у томе што грађани мисле да купују висококвалитетан производ познате фирме, па су за тај квалитет спремни да дају и више новца. Ако добију производ осредњег квалитета, то је чиста обмана купца, јер из декларације они могу да виде шта се све налази у производу, али не и да ли је то боље или лошије него у остатку Европе. Чињеница је да данас ни висока цена више не гарантује квалитет.

Наша држава не само да не помаже удружењима потрошача да раде упоредна тестирања истих марки код нас и у развијенијим земљама, него их и онемогућава у томе – објашњава Петар Богосављевић из Покрета потрошача.

[quote]Изоглукоза уместо шећера
У јавности је мало познат податак да се у многе газиране сокове за источно тржиште често користи изоглукоза од кукуруза, што је много јефтиније од обичног шећера, па није чудно што они који пробају позната пића у иностранству констатују да је укус другачији.[/quote]

Једно од последњих оваквих истраживања, које је пре две године спровела Национална организација потрошача Србије, показало је да су козметика и прехрамбени производи познатих брендова заиста лошијег квалитета на нашем тржишту него у иностранству.
 

– Тада смо доказали да су креме за лице лошије, да чоколаде имају мање какаоа, а зачини више соли него поврћа. Потрошачи се поред овога жале и на кућну хемију, али удружења немају довољно новца да испитају њен квалитет. Таква истраживања су скупа, за један производ износе између 2.000 и 2.500 евра. Проблем, међутим, није само новац, већ и недостатак воље институција да се овим баве – каже Горан Паповић из НОПС-а.
 

Ипак, грађани се највише жале на квалитет шампона, течних сапуна и детерџената. 
 

– Већина тих производа није истог квалитета. Пре неколико година, као организација потрошача хтели смо да пренесемо резултате истраживања прашка за веш, крема и средстава за скидање флека, али су нам колеге из Немачке рекле да то никако не радимо, јер нису сигурни да су ти производи прављени по истој рецептури – каже Едина Попов из Асоцијације потрошача Србије.

Блиц