* Главни јунак Петар Гојниковић, са амбицијама да окупи српске земље, успео је да постане Велики кнез, био је између деде Властимира и братанца Часлава последњи владар из те две династије
* Прича се завршава заробљавањем великог кнеза Петра од стране његовог кума и вазала бугарског цара Симеона, погибијом његовог сина Властимира а на сцену излази Часлав последњи изданак ове династије који је као сироче одрастао на бугарском двору
_______________________________________________________
ЗА СВЕ читаоце који уживају у историјским романима појавила се почетком 2020. године књига Биљане Гојковић “Велики кнез” у издању “Лагуне”.
Овога пута, то је несвакидашњи период којим су се бавили, за сада, само медијевисти а скоро никада српски писци историјских романа – десети век, током кога се, на Балкану, постепено, стварала будућа Србија каква је постала током династије Немањића читавих двесто година након догађаја који су тема романа Биљане Гојковић.
О ауторки смо из веома штуре биографије сазнали да је рођена у Београду крајем шездесетих година и да је студирала српски језик и књижевност на Филолошком факултету, али и драматургију. Према њеним речима, “пронашла се у историјским романима и посветила се проучавању српске средњевековне историје , поготово, периоду пре Немањића и “Велики кнез ” је први део трилогије из саге о српским владарима са краја IX и током X века .”
“Прича је базирана, објашњава списатељица у поговору, на познатој историји из десетог века и допуњена легендама из летописа Попа Дукљанина, као и претпоставкама самог аутора, а говори о древним временима с изворишта српске историје, која су због касније, веома значајне појаве Немањића неправедно заборављена и гурнута у истирјску таму.
“Покушај да се извуку на светлост изискивао је многе претпоставке и слободне допуне па се извињавам сенима предака што сам због целовитости и занимљивости радње сама надоградила призоре из њиховог приватног живота“, истакла је списатељица.
Да би се читаоци могли снаћи по простирању издељених словенских кнежевина и жупа на Балкану или, како се некада звао Хелмском полуострву, и њимa суседним моћним државама (Византији, Бугарском канату, Франачком царству), као и у родослову Вишеславића, ауторка је приложила мапе и родослов.
Према оцени издавача, “књижевница је показала храброст да пред читаоце изведе ликове који су мало познати чак и историчарима и да се кроз књигу достојно представи целокупна епоха”.
Пишући о династији Вишеславића, или како их у списима чешће називају Властимировићима, Гојковићева је на занимљив и атрактиван начин “завирила у праисторију српског средњевековља” – приметио је уредник Срђан Крстић и додао да кнежеви Властимир, Петар, Часлав и њихове земље и доба нису узгредни пролог, нити кратак увод у српску историју већ њен равноправни део.
Он је закључио да ауторка “није за главну личност одабрала родоначелника, који није био први српски владар, већ о изданaк лозе која је претходно владала два века а чак четири пре Немањића” .
Главни јунак Петар, са амбицијама да окупи српске земље, успео је да постане Велики кнез, био је између деде Властимира и братанца Часлава последњи владар из те две династије.
Доба Петрове владавине је са религиозне тачке гледишта било подједнако бурно као и ратови који су у то време вођени јер је српски народ био делимично покрштен а добрим делом се још увек држао својих варварских богова.
То се може видети по именима са којима се срећемо из тога доба јер су свакако била варварска имена Дружак, Муцимир, Хвалимир, Беригој… док су Павле, Петар, Михајло, свакако били покрштени.
Ауторка је посебну пажњу посветила грбовима појединих династија и тако ће ова трилогија свакако бити занимљива и за хералдичаре.
Роман “Велики кнез” започиње доласком папског представника Мадалберта у славенске кнежевине да би покушао привући Србе да признају папу за врховног свештеника. Уместо да стигне до првог српског града Стона на јадранској обали – изасланик Рима пада у ропство словенских гусара да би тек великим откупом наставио пут до Преслава а то је пут до Петра Гојниковића који се изборио да постане велики кнез свих Срба.
У наставку приче прате се интриге међу кнежевима, братоубилачке борбе за сваку жупу, дворске сплетке, онемогућене љубави због наметнутих бракова и кумстава која би требало да обезбеде савезнике и тако све до гажења свих обзира и заклетви.
Прича се завршава заробљавањем великог кнеза Петра од стране његовог кума и вазала бугарског цара Симеона, погибијом његовог сина Властимира а на сцену излази Часлав последњи изданак ове династије који је као сироче одрастао на бугарском двору.
Роман “Велики кнез” већ је добио наставак другом књигом трилогије “Клетвеник” која је у књижаре стигла на самом крају 2020. године.
Осим Часлава коме је припала главна улога у овој књизи, има и многих других личности са којима су се читаоци већ срели, али радња се углавном одвија на бугарском двору јер су Срби под влашћу бугарског цара Симеона.
Окосница романа је, како је најавила ауторка, борба два претендента на престо великог кнеза који би требало да столује у Расу.
Вера Кондев
Факти
