Игра је сада крајње хазардна, а враћање на „велику коалицију“ је такође губитничко, јер су и социјалдемократе и конзервативци катастрофално изгубили на парламентарним изборима у септембру.
Немачка је, након што су пропали преговори о новој владајућој коалицији, запала у дубоку политичку кризу, највећу од Другог светског рата. Покушај канцеларке Ангеле Меркел да стабилизује политички амбијент формирањем коалиционе владе између њених конзервативаца, Странке слободних демократа и странке Зелених, завршио се неуспехом.
Мирослав Стојановић, дугогодишњи дописник Политике из Немачке, за Спутњик каже да се од почетка знало да ће било врло тешко укомпоновати коалицију странака потпуно различитих, како програмски тако и по сујетама њихових лидера, али да се очекивало да ће Меркелова, као вешта и прагматична политичарка, у томе ипак успети. Она је, међутим, сада у крајње незавидној ситуацији.
„Према неким медијима, ово би могао да буде крај њене политичке каријере. Игра је сада крајње хазардна, а враћање на велику коалицију је такође губитничко, јер су и социјалдемократе и конзервативци катастрофално изгубили на парламентарним изборима у септембру. Наравно, два губитника сада могу да направе већину у Бундестагу, али то је оно што вероватно бирачи, самом чињеницом да су нешто друкчије гласали, не би желели. То је, међутим, за Меркелову једини прави излаз да некако опстане и да продужи свој четврти, рекордни мандат. Са новим парламентарним изборима њена судбина вероватно би била запечаћена јер и у њеној странци би се вероватно појавили апетити неких ривала да ипак пробају да у нову варијанту и нову рунду уђу са новим личностима“, оцењује Стојановић.
Он напомиње да је тешко прогнозирати шта ће се дешавати на немачкој политичкој сцени, али указује да је сада на потезу председник државе Штајнмајер.
„Први пут се догађа да један шеф државе, који је иначе више репрезентативна и церемонијална личност, има огромну моћ у сопственим рукама. Од њега зависи да ли ће странке које се нису сагласиле моћи да наставе било какву врсту дијалога. Пре свега, он ће вршити велики притисак на Социјалдемократску странку, чији је члан, да одустане од искључивог става да продужетак такозване ’велике коалиције‘ не долази у обзир. То је сада нека врста јединог излаза пре нових парламентарних избора, које Штајнмајер жели као председник по сваку цену да избегне, јер се верује да би на њима једино могла да профитира Алтернатива за Немачку, странка доста радикалних десничара, који вероватно у овом часу трљају руке“, истиче Стојановић.
Сличног става је и Александра Јоксимовић, директорка Центра за спољну политику.
„Могућ је избор мањинске владе, којој канцеларка Меркел ипак не тежи јер је Немачкој потребна стабилна влада. Постоји и варијанта новог круга разговора у вези са „великом коалицијом“, јер нови избори не би допринели новом изборном резултату, осим подизања резултата Алтернативе за Немачку, што никоме није крајњи циљ. Дакле, и нови избори опет би довели чланове потенцијалне ’Јамајка коалиције‘ за сто“, оцењује Јоксимовићева.
Мирослав Стојановић указује да је Немачка први пут дошла у ситуацију да је помало пореде са Вајмарском републиком.
„То је претерано јер Берлин није Вајмар, где је ситуација била економски и социјално заиста катастрофална. Немачка је крајње просперитетна, њена привреда доживљава велики бум чак и сада, усред криза које захватају друге земље. Немачка социјална ситуација је добра, а њене институције су веома стабилне, тако да се не може поредити са једном крајње ровитом и хаотичном Вајмарском републиком. Међутим, Немачкотој је потребно да наступа стабилно, не само у сопственој земљи већ и у хаотичној Европској унији. Зато ће вероватно уследити жесток притисак и од пријатеља Немачке извана, да се формира једна стабилна влада, како би Немачка могла да буде оно што јесте — водећа држава у Европи и њен најјачи и најстабилнији ослонац“, категоричан је Стојановић.
Александра Јоксимовић указује да, када је реч о региону Западног Балкана, не треба заборавити да је Немачка једна од кључних земаља која усмерава даљи процес проширења.
„Не верујем да ће доћи до помака у преговорима Београда и Приштине у оквиру бриселског процеса док се не формира влада у Немачкој“, закључује Јоксимовићева за Спутњик.
Сандра Черин,Спутник
фото: АП
