Велики пожар на Блиском Истоку

Дмитриј МИНИН | 15.01.2013

Ситуација у вези са Сиријом, по мишљењу многих, приближава се кулминацији. И на Западу, и у Израелу су отворено почели да причају о скором „крају игре“. Ни једну мировну иницијативу Башара Асада, као ону коју је он предложио још почетком 2013.године, нико чак и не разматра, већ их још са врата одбацује. Од њега се захтева искључиво оставка и пренос власти на онај део опозиције који подржава Запад. Знаци брзе стране војне интервенције постају све видљивији.

Како јављају израелски медији, у Израелу се врши масивна припрема војно-ваздушних снага различитих држава.  У тим припремама учествује преко 100 борбених авиона. Вежба се бомбардовање и учествовање у борби у ваздуху. Пилоти и њихови авиони су у Израел стигли пре неколико дана. Они ће проучити све могуће сценарије за развој догађаја у Сирији, између осталог и дејства против сиријског хемијског арсенала. На границу са Јорданом се већ изводе снаге за брзо деловање, саопштава Армијски радио Израела. „Разлог за то је грађански рат у Сирији и његово могуће ширење на суседни Јордан“[1]. Пре тога су израелски премијер Б.Нетањјаху  и јордански краљ Абдула Други одржали тајни састанак, пишу новине „Хаарец“, на коме су дискутовали о заједничким мерама које ће се предузети  у вези са Сиријом.

Позивајући се на западне обавештајне изворе израелски аналитички центар DEBKA је јавио да „уочи заједничке америчко-израелске операције у Сирији ради заштите (?) Голанске висоравни“ представници ЦАХАЛ-а (израелска армија)  и „сиријска побуњеничка команда“ су одржали тајне преговоре у Јордану.[2] У ствари, како јавља тај сајт, близак израелским војним круговима, на територији Сирије већ долази до „ноћних битака“ међу њеним јединицама, са једне стране, и опозиционим снагама, а такође са снагама специјалне намене САД, Израела и Јордана – са друге, због битних „посматрачких пунктова“ у пограничним секторима. Са тих тачака се врши маркирање свих значајних војних и цивилних објеката који су интересантни због могућих будућих већих борбених  дејстава.

Како тврди Пентагон, у том региону су се и раније налазили објекти који су  били интересантни  за могуће нападе, укључујући  и базе НАТО-а у Турској и друге снаге. Сада је довучено осигурање: обалама Сирије  је пришао носач авиона „Ајзенхауер“, зоном на коју се обраћа посебна пажња курсира до 20 војних бродова, на којима су авиони, хеликоптери и око 10.000 војног особља. Без обзира на то, у Турску и даље пристижу ракете НАТО-а Патриот. У  Кувајту, Катару, Бахреину, и Арапским Емиратима су такође снаге, које су спремне да се у сваком тренутку прикључе војној операцији. До скора су амерички војни стручњаци  ценили да је за „узимање под контролу сиријског хемијског оружја“ (читај: свргавање Б:Асада) потребно најмање 75.000 људи. Сада  се већ ради о могућности дуготрајније копнене операције чији ће циљ бити „обезбеђење мира после пада режима“ (читај: формирања администрације која ће бити лојална Вашингтону).[3]

Као могући поводи за интервенцију, осим сценарија да је неопходно да се спречи да сиријске власти искористе хемијско и бактериолошко оружје или да оно доспе у руке екстремиста, на коме се ради већ неколико месеци, у последње време додате су и дискусије о опасности од ширења нуклеарних технологија, већ познате из Ирака, као и јачања „Ал-Каиде“ у Сирији.

Тако су амерички експерти одједном изразили забринутост за безбедност 50 тона необогаћеног урана који се, како кажу они, налази у Сирији. Дејвид Олбрајт, експерт САД  за област међународне безбедности и нуклеарног наоружања, је изјавио: „Постоји бојазан за судбину конкретног урана, који је Сирија планирала да користи у реактору у Ал-Кибару. И што дуже траје грађански рат, то тај проблем код руководилаца држава изазива више страха“. Нема никаквих посебних доказа о томе да тај уран, при том необогаћени,  заиста и постоји. Реактор – ако је и грађен, због израелског бомбардовања 2007.године  никада није завршен. Међутим, Дејвид Олбрајт се позива да су, судећи према фотографијама, Сиријци око тајног објекта у Марџ-Султану у близини Дамаска саградили  снажна утврђења, због чега „може да се закључи да тамо може да буде „нешто“ што су они одлучили да по сваку цену сакрију од побуњеника“. Слични „аргументи“ неодољиво  подсећају на познату, али никада потврђену новинарску патку, која је за највише руководство САД  представљала „убиствени“ доказ  који је послужио као повод за вршење агресије у Ираку  о томе да је Садам Хусеин купио отприлике толику количину урана у Нигеру. Неће чак ни мало да напрегну мозак, мада су сами критиковали Буша због „претераног поједностављивања при објашњавању“.[4]

У вези са присуством „Ал-Каиде“  у Сирији сведок са овлашћењем је премијер Израела Бениамин Нетањјаху који је на седници израелске владе, одржаној 6.јануара, изјавио: „Ми знамо да је сиријска армија са друге стране границе данас отишла, а уместо ње су се покренуле снаге глобалног џихада. Наша дејства координишемо са Американцима, са којима размењујемо обавештајне информације. На том делу морамо да будемо спремни за сваки могући сценарио.“ Један од главних пунктова „Ал-Каиде“, према израелским информацијама, су постале рушевине града Ел-Кунејтра (који је срушен у рату 1967.г. и који је тако остављен као споменик), а који се налази између Дамаска и окупиране  Голанске висоравни.

Без обзира, што Американци и њихови савезници, са једне стране, по инерцији иду од онога, што је коришћено још у Ираку, са друге – они ипак покушавају да запамте лекције, које су добили негативним искуством, тамо стеченим, и да у своја дејства унесу тактичку разноликост. При том ће у одређеном тренутку себи поставити  двоструки задатак: не само уклањање са власти Б.Асада, већ и онемогућивање да на његово место доспеју чврсти националисти и исламски радикали, које они не желе. Схватајући да време не ради за њих зато што на пољу битке главну активност као и обично показују управо крајњи елементи, а не либерална интелигенција која саосећа са Западом, они више неће отезати операцију.

Осим тога, по свему судећи, крајем прошле – почетком ове године примећен је одређено слагање  Запада са сунитским режимима, типа Саудијске Арабије и Катара, непријатељски расположеним према Ирану, због плана да „проблем Техерана“ мора да се решава по етапама. Према том плану  главни задатак у првој етапи би било одузимање Ирану савезника какви су Сирија и Хезболах  у Либану.Претпоставља се да би у том случају могућности Техерана да утиче на блискоисточну ситуацију биле врло ослабљене. А затим би требало да се Иранци море санкцијама, јер би то омогућило да се избегне заиста велики, са озбиљним светским компликацијама, рат, који је неизбежан уколико се на Иран удари директно. Све то би омогућило да се уочи избора у ИРИ за место председника, који су предвиђени за средину јуна 2013.године,  озбиљно ослабе позиције садашњег иранског председника Ахмадинеџада.Предпоставља се да прекори због спољнополитичких пропуста који се Ахмадинеџаду  шаљу, заједно с ефектом који би дале санкције, могли да створе повољне услове за пројектовање на ирански простор  искуства, стеченог „арапским пролећем“ . Ако се узме у обзир да пре тога треба да се обезбеди консолидација власти у Сирији у „одговарајућим рукама“, постоје сви разлози да се претпостави да ће операција великих сразмера против ње почети најкасније у марту.

У корист тог рока говори и чињеница, да су за средину марта, уместо у јесен прошле године, за када су били планирани, пребачени на израелску територију највећи, откако постоји Израел, америчко-израелски маневри ( из САД би требало да у њима учествује до 20.000  војних лица). Експерти виде на следећи начин слику будућих операција. Америчка  групација од 20.000 војних лица, правдајући оно што чини контролом хемијског и биолошког наоружања, као и неопходношћу да се  заврши са „Ал-Каидом“, ће наставити да се креће према Дамаску. Директан упад са Голанске висоравни у Сирију тешко да је могућ, јер су тамо велика минска поља.Зато је највероватније да ће Американци из Израела у Сирију да упадају преко територије Јордана.

Главним израелским снагама које из политичких разлога тешко да могу да наступе у Сирији отворено, ће највероватније бити дат задатак да неутралишу савезнике Дамаска – либански Хезболах. При том, покренут духом реванша за неуспехе из 2006.године, ЦАХАЛ може да покуша да са земљом сравни војни потенцијал Хезболаха, што би неминовно довело до значајних уништења и губитака међу цивилним становништвом.

Искуство Либије, а сада већ и Сирије, говори да ће активно бити коришћене две компоненте: ваздушно-ракетна и специјалци. При том ова друга ће се користити, очигледно, много више него у Либији, где је углавном дејствовао једино енглески САС. Сада, осим њега, како то саопштава DEBKA, у зони конфликта се налазе и амерички „морски лавови“, и елитни „псеудоарапи“ („мистааравим“ – најбоље израелске специјалне снаге), и жестоки момци из Пољске и Чешке (а њих – шта их је натерало да се нађу тамо?). Задатак  наведених јединица је да под изговором да ће штитити места где се складишти хемијско и бактериолошко наоружање да оно не би доспело у руке терориста или да га сиријске власти не би искористиле против „становништва“, обезбеђивати коридоре за пролаз снага пријатељске опозиције. При том ће, како не би дошло до понављања либијске варијанте, одреди исламиста бити пресецани и уништавани.

Тако отприлике изгледа план дејстава „антиасадовске коалиције“, ако би се сумирали већ постојећи многобројни планови и изјаве. Недостаје само једно: оцена последица авантуре која се припрема цивилном становништву Сирије и регионалној стабилности. Међутим, постоје сви разлози да се претпостави  да ће као резултат свега хаос у региону да се још више прошири, а муке људи да ће бити страшније него до сада, као и да ће се појавити ново дуготрајно жариште етно-конфесионалне напрегнутости. И тешко да ће оно бити ограничено само границама Сирије.

Зато врло умесно и отрежњујуће изгледа присуство у региону флотиле руских војних бродова на којима се, међу осталим, налази и поморска пешадија. .. Новине „Санди тајмс“ које пишу о томе, цитирају руски дипломатски извор: „Русија треба да буде спремна на сваку варијанту развоја догађаја“. Либанске просиријске новине „Ад-Дијар“, очигледно преувеличујући, пожуриле су да саопште да према обалама Сирије плови армада од 71 руског војног брода на којима се налазе 62.000 војних лица.

Информационе агенције, цитирајући незваничне изворе руске војно-поморске флоте, констатују да руководство флоте жели да бродови буду што ближе обали Сирије – за случај да затребају. Како се јавља, дужина трајања њиховог боравка у Сирији ће зависити од ситуације.