Увоз хране у Србију у првих девет месеци 2017. расте два пута брже од извоза домаћих пољопривредних производа. Иако нас је америчко Министарство за пољопривреду (УСДА) недавно сврстало у десет највећих светских извозника житарица и кукуруза остали произвођачи не остварују ни приближне резултате. Све више их гуши увоз производа који проналазе пут до домаћих потрошача, углавном преко страних ланаца супермаркета који доминирају на српском тржишту, упозорава Војислав Станковић, аграрни аналитичар. Извоз пољопривредне и прехрамбене индустрије достигао је 2,4 милијарде долара – што је раст од 5,2 одсто у односу на исти период 2016.
То би била добра вест да увоз хране истовремено није порастао 11,1 одсто – на 1,2 милијарде долара. Према подацима Републичког завода за статистику, последице раста увоза хране највише ће осетити произвођачи меса и млека. Увоз месних прерађевина увећан је око 20 одсто, а млека и млечних производа готово трећину. Станковић истиче да је сточарство у највећем проблему будући да је увоз животиња био већи готово 50 одсто. Међутим, на податке о прекомерном увозу животиња до сада нико од надлежних није реаговао.
– Произвођачи стоке нису мотивисани. Тов свиња траје четири месеца а јунади девет, тако да је производња за непознатог купца постала огроман ризик. Мало је прерађивача који желе да уђу у гарантовани откуп. Ни државне Робне резерве нису у прилици да често организују откуп, то се догађа спорадично и само у екстремним ситуацијама – каже Станковић.
Још у јулу ове године постало је јасно да ће укидање прелевмана на увоз млека и меса (почетком 2017) имати погубан утицај на домаће тржиште. По званичним подацима, увоз меса и прерађевина у том периоду порастао је 69,4 одсто у односу на исти период 2016. године, По мишљењу стручњака то је био логичан наставак петогодишњег раста увоза прерађевина из држава ЦЕФТА региона које су много пре Србије либерализовале увоз меса и тако јефтинијом сировином постале конкурентније од домаће месне индустрије. Од 2010. до 2014. увоз месних прерађевина из држава у окружењу увећан је са четири милиона долара на око 30 милиона.
Очекивано је да ће и цене сухомеснатих производа у оваквим околностима наставити да расту. Организација УН за храну и пољопривреду недавно је упозорила да ће се то догодити због све виших трошкова транспорта. Раст цена предвиђа за све категорије прехрамбене робе– осим рибе.
Аутор: Ивана Албуновић, Политика.рс