Велико истраживање: Срби апсoлутно против увођења санкција Русији

Податак да само око два одсто испитаника подржава гашење руских медија изненадио је и ауторе истраживања

Праксу гашења руских медија у Србији не подржава готово нико. Према резултатима истраживања које је за потребе РТ Балкан урадила Нова српска политичка мисао, праксу гашења руских медија као што се то чини на Западу подржава свега 2,4 одсто грађана, док се 83,7 одсто противи томе.

Истраживање је урађено на репрезентативном узроку од 1.100 испитаника из Србије, без Косова и Метохије, а обављено је крајем децембра прошле године.

Налаз је изненађење и за нас који годинама радимо оваква истраживања и познајемо расположење грађана Србије, каже руководилац истраживања и главни уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић у изјави за РТ Балкан.

„Од како радимо анкете, никада се до сада није десило да имамо тако мали проценат испитаника који се залажу за нешто или противе нечему. Практично би се могло рећи да нико у Србији не подржава праксу гашења руских медија коју имамо и гледамо на Западу. Чак ни они који су про-западно и про-ЕУ настројени. То показује суштински дубинско про-демократско и слободарско расположење грађана Србије без обзира на њихова политичка опредељења“, истиче Вукадиновић.

Додаје и да је проценат од око два одсто оних који су за гашење руских медија у Србији, готово четири пута мањи од процента оних који се залажу за увођење санкција Русији.

Таквих је 8,30 одсто, док се 80 одсто грађана Србије противи увођењу санкција Русији због сукоба у Украјини – то је апсолутно апсолутна већина, наглашава Вукадиновић.

„Важно је нагласити да то није само већина, то није ни двотрећинска већина, која је 66 одсто, него апсолутно апсолутна већина. Добијени подаци, по питању расположења грађана када је реч о увођењу санкција Русији, не разликују се много од процената које смо добили када смо први пут поставили ово питање у мају, јуну. Тада је око 82 одсто грађана било против санкција Русији, али занимљиво је да је број оних који подржавају санкције непромењен и тада и сада – осам одсто. Уз сву некада благу, а некада и мало драстичнију пропаганду у правцу увођења санкција проценти су остали готово непромењени“, наглашава Вукадиновић.

*************************************
Он додаје да не само да се 80 одсто грађана Србије противи санкцијама, него и када је питање мало заоштрено: да ли их треба увести уколико би нам ЕУ запретила санкцијама ако то не учинимо, проценат и даље остаје већински. Ни по цену увођења „казнених“ санкција Србији 59,6 одсто грађана Србије не би подржало санкције Русији, док би такав потез српске државе подржало у овом случају 16,7 одсто испитаника.

Ко је одговоран за рат?

„Питање одговорности за сукоб у Украјини, такође доста говори о расположењу наше јавности. Практично 60 одсто грађана Србије за сукоб криви НАТО, а Русију и Украјину свега 7,2 одсто, односно 8,5 одсто грађана Србије. То показује како грађани Србије виде савремене светске геополитичке процесе“, напомиње Вукадиновић.

Када је реч о исходу сукоба на истоку Европе, односно о томе ко ће победити у овом конфликту, јавно мњење подељено је између оних који кажу нико или немају став (50,8 одсто) и оних који мисле да ће победити Русија (40 одсто).

Занимљиво је и да, иако се ради о малим процентима, више је испитаника који верују да ће победити Запад (7,6 одсто), него оних који мисле да ће победник бити Украјина (1,6 одсто).

На питање шта мисле о томе шта ће наша власт урадити у наредном периоду поводом геополитичке ситуације у вези са сукобом у Украјини, највише грађана Србије сматра да ће остати на тренутној позицији неутралности (43,8 одсто), нема став о томе њих 37,3 одсто, док 18,9 одсто сматра да ће ипак на крају увести санкције Русији.