Последња археолошка ископавања на Руднику доказала су да је ова варошица пред долазак Отоманске империје била европски значајни рударски, занатски и трговачки центар. На Руднику су у средњем веку живели веома имућни људи, а живот је био налик оном у европским градовима.
На локалитету Дрење данашње варошице Рудник, која се налази на истоименој планини, археолошки тим који је предводио др Дејан Радичевић открио је, поред осталог, остатке огромних кућа, а за неке од њих се претпоставља да су биле велелепне виле дужине и преко 20 метара.
– Открили смо једну грађевину са тако квалитетним малтерним подом да би без проблема могао данас да се користи. Имајући у виду период у којем су направљене, те грађевине су биле фасцинантне, што указује да су у њима могли живети изузетно богати људи. Сви пронађени објекти били су луксузно опремљени најквалитетнијом грнчаријом, стакленим и металним предметима – каже археолог Ана Цицовић, кустос Музеја рудничко-таковског краја.
Од краја 12. века, када су Саси, данашњи Немци, обновили рударство на Руднику, то место постало је огроман центар у којем су поред Срба и Саса живели Дубровчани, Млечани, Которани, Угри, људи из Венеције.
И архивска грађа у Дубровачком архиву потврђује да су Дубровчани и Саси имали у 14. веку на Руднику своје снажне колоније, а чак је и дубровачки конзул једно време боравио у овом граду. С обзиром на велика налазишта сребра и олова, ту се ковао новац и одвијала жива трговинска размена. Пре турског освајања, у 14. и 15. веку Рудник је био најважније трговачко средиште у Србији. Остаци средњовековне насеобине, најмање три цркве и више од стотину у некрополама пронађених скелета, недвосмослено доказују да је било тако.
– У граду је постојало утврђење, а у њему су се налазиле куће у које је долазио владар. Ту је живео јако богат свет. Живело се као у европским градовима тог времена, веома модерно и богато. У 15. веку Рудник постаје најважнији град у Србији после Смедерева. Деспот Ђурађ Бранковић је осим Смедерева имао своју резиденцију управо у Руднику, а и сахрањен је негде у том крају, у једној од црквица у близини вароши – наводи историчар чачанског Народног музеја Милош Тимотијевић.
Рудник је, каже он, био најзначајнији крај овог дела Србије и за време Турака. Био је, рецимо, много важнији од Чачка и Краљева.
– Тако је било све док га српски устаници потискујући Турке нису спалили 1804. године. Рудник је био први град који је нападнут у Првом српском устанку. Турске куће су сравњене са земљом, а утврђење у доброј мери разрушено. Од тада до данас Рудник је остао на нивоу варошице и никада ни изблиза није имао значај као у средњем веку. Центар подручја премештен је у Брусницу, а касније у Милановац – објашњава за „Блиц“ историчар Милош Тимотијевић.
Борбе
Колико је Рудник у средњем веку био значајан, говори и чињеница да су се владари отимали за њега. За Рудник су се борили међу собом краљ Урош и његов брат Драгутин, цар Душан и мађарски владари, деспот Ђурађ Бранковић и Турци… Деспот Ђурађ Бранковић у овом месту имао је и свој двор на којем је углавном проводио лета са дворјанима.
Блиц
