Веља Лампек: Оболео стари храст

Храст на траси аутопута Београд-Прељина није под заштитом државе, а има “видне ознаке поремећеног здравственог стања које води ка крају његовог животног века”, одговор је ресорног министарства посланику Зелених Србије Ивану Карићу, који не одустаје од намере да сачува стабло старо око 600 година.

Министарство енегретике, развоја и заштите животне средине саопштило је да храст на траси аутопута Београд-Прељина није под заштитом државе, а да има “видне ознаке поремећеног здравственог стања које води ка крају његовог животног века”.

Посланик Зелених Србије Иван Карић је, у питању упућеном ресорном министарству, питао да ли храст са записом има статус заштићеног природног добра и уколико не ужива такав статус зашто се не заштити као природно добро.

Министарство је, у писаном одговору које је стигло у Скупштину, навело је да на основу утврђеног стања и извршене процене могућности покретања поступка за заштиту, Завод за заштиту природе је констатовао да нема законске основе да се стабло храста у Савинцу стави под заштиту.

У одговору који је потписала министарка Зорана Михајловић, између осталог, се наводи да се то дрво не налази у Регистру заштићених природних добара, да нема такав статус и да никада није стављено под законску заштиту.

Министарство је, у детаљном објашњењу, навело да је “храст у Савинцу стабло велике старости и импозантних димензија, а да је уочљиво да има видне ознаке поремећеног здравственог стања и да се налази у завршној фази развоја, која води ка крају његовог животног века”.

Такође, стабло има доста сувих грана и централни део крошње је сув, а према стручном искуству код стабла те старости унутрашња трулеж је интензивнија него што се види споља, напоменули су из министарства.

Применом мера храст губи репрезентативност

Стаблу у таквом стању, наводи се, тешко је помоћи применом било каквих активних мера санације и заштите, а најчешћа мера која се користи у тим ситуацијама је уклањање сувих грана, што доводи до тога да се изглед стабла битно мења, губи његова изворност и репрезентативност.

Са друге стране, управо крошња и изглед стабла представља основне критеријуме за вредновање природног добра и евентуално предлагање за заштиту.

Министарство указује да је стари храст уједно и запис, а да су записи “света стабла” у народу, где постоји обичај да се не смеју сећи гране и на било који други начин утицати на његов раст и развој.

Код таквих стабала било какво сечење грана је отежано, односно онемогућено, кажу у министарству.

С друге стране, народни обичаји и религијско веровање о записима представљају основ за очување таквих стабала чак и када нису под законском заштитом, пише у одговору.

У Србији је заштићено 20-ак храстова који представљају импозантне јединствене и ререзентативне примерке те врсте, а као најбољи пример издваја се храст у Раниловића лугу.

Министарство закључује да је грађевинским и земљаним радовима за припрему трасе аутопута непосредна околина стабла потпуно моделирана не само површински, већ и у дубину колико захтева конструкција будућег пута, тако да се стабло налази као на острву, а поједини корени су видљиви на површини.

РТС