Парламент италијанске покрајине Венето, са седиштем у Венецији, разматра од јуче могућности расписивања референдума о независности ове по бројности пете административне јединице Италије.
С обзиром да на то Рим није дао пристанак за евентуално расписивање референдума, нађена је „рупа” у уставу. Уместо плебисцита о независности, што би подразумевало отцепљење од Рима, на дневни ред је стављена дебата о праву на самоопредељење – у складу са Међународним пактом о грађанским и политичким правима (ИЦЦПР) донетим у Уједињеним нацијама 1967. године.
„Становници Венета су народ и, сходно међународном праву, полажу легитимно право на самоопредељење”, тврди руководство покрајине и истиче да је Италија обавезна да прими к знању расположење Венецијанаца – као једна од 168 потписница ИЦЦПР, познатијег као УН–Пакт два.
Референдум би требало би да буде расписан 2014. године и да се одржи паралелно са шкотским референдумом о независности. Председник покрајине Лука Цаја најавио је да ће покрајинске власти захтевати да „изјашњавање” бирача надзиру посматрачи УН и ЕУ.
„Венето ће стећи независност пре него Каталонија”, исписано је на транспарентима и на фасадама зграда, од Венеције, до Вероне и Падове. Транспаренте истог садржаја носе активисти покрета „Индипенденца Венета” на окупљањима која су, од средине септембра, редовна појава широм покрајине.
Вођа покрета Лодовико Пицати запутио се минуле недеље у Беч, уочи седнице покрајинског парламента о референдуму. У обраћању медијима затражио је наклоност, ако не и подршку Аустријанаца. По њему, али и по истраживачима јавног мњења, већина у Венету подржава планове о независности. Постотак присталица независности износи према анализама између 53 и 57 одсто. Независност би подржало чак 80 одсто бирача ако се реши питање уставности референдума, тврди милански дневник „Коријере дела сера”, позивајући се на сопствену анализу.
У Бечу, Пицати је истакао значај историјских веза Венеције и Аустрије и указао, као пример, на расположење у комшијској покрајини Фурланија – Јулијска крајина.
„На крајпуташима, од аустријске границе до Трста, исписане су пароле ’Вива Франко Ђузепе’ (аустријски цар Франц Јозеф Први). Овај детаљ показује колико смо привржени (италијанском) југу, а колико Европи са оне стране Алпа”, рекао је Пицати док је председник покрајине Лука Цаја за односе Венецијанаца и италијанског југа, рекао да су им „Баварци ближи од земљака из Калабрије”.
Такозвано размишљање о независности није стихијско, ни спонтано. У државним канцеларијама припремљене су експертизе о сарадњи економски самосталног Венета са суседним покрајинама и државама. При том преовладава мишљење да би Венето, у (међу)државној заједници са покрајином Фурланија – Јулијска Крајина, стао у ред економски одрживих нација са популацијом сличне величине.
„Са шест милиона становника, стали бисмо уз раме Аустрији са осам, Данској и Финској са по пет милиона становника”, рекао је Пицати. „Једна Словенија опстаје са само два милиона становника.”
Међутим, бивши председник покрајине Фурланија – Јулијска Крајина Рикардо Или каже да за „Политику” да би се овде „пре могло говорити о претњама локалних аутономаша него о сепаратистичким тежњама”.
„Присталице независности желе пореске олакшице, поготово сада, у време економске кризе”, каже Или.
Теза покрајинског лидера левог страначког блока у Фурланији Рикарда Илија није популарна у његовом окружењу. Левица је у регији изгубила на веродостојности.
„Како је могуће да италијанска левица подржава тежње за осамостаљењем Каталоније и Шкотске, а не признаје то право својим бирачима”, пита Лоренцо Банфи, лидер покрета за осамостаљење Ломбардије „Дома нунч”.
Исправност Илијеве претпоставке, ипак, потврђују челници покрета за осамостаљење. „Били бисмо задовољни, ако бисмо стекли статус аутономије, попут регије Трентино – Јужни Тирол”, изјавио је Пицати у интервјуу бечком дневнику „Виртшафтсблат”. Он је додао да Тиролци задржавају лавовски део пореза у покрајини, док Венето од око 70 милијарди пореског прихода задржава само петину – остатак шаље у Рим.
Политика
