Упркос хорским тврдњама представника црногорског режима и режимских медија, који су још од петка почели да спинују и увјеравају јавност да је Венецијанска комисија дала позитивно мишљење о предлогу Закона о слободи вјероисповијести, данас се опет потврдило да од тога, у суштини, нема ништа.
ИН4С је још у петак приложио доказе да су Венецијанци бројним допунама и упутствима битно кориговали предлог, а исто је потврдио и протејереј-ставрофор др Велибор Џомић, истакавши да су предлагачи доживјели својеврстан пранички „нокаут“
Интервенцијама чланова Венецијанске комисије у великој мјери је промијењена суштина самог Предлога закона.
Дакле, Венецијанска комисија је децидно затражила да све буде засновано на Члану 1 Првог протокола Европске повеље о људским правима. Такође, указали су и да је процедуру доказивања власништва потребно уподобити уобичајеном поступку, без изузетка, те да неко ко жели да мијења титулара власништва, мора упозорити оног ко је већ уписан да се спроводи поступак.
Суштински су битни параграфи 64. и 65.
Као прво, истакнуто је да ће вјерске заједнице морати бити обавијештене о поднеску власти пред катастром и да ће имати могућност да учествују у управном поступку. Друго, у случају да доказе о власништву које је дала дотична верска заједница не прихвати управни орган одговоран за катастар, вјерска заједница ће имати могућност да оспори управну одлуку о регистрацији власничких права државе над том имовином пред управним судовима.
На овај начин су онемогућена настојања црногорског режима да аутоматски упише црквену имовину као државну. Прије тога биће неопходно да се спроведе доказни поступак; за овакву намјеру потребно је да се поступа по правилима парничног поступка, а на послетку Венецијанска комисија је јасно рекла да је ово могуће чинити само са имовином која представља споменик културе, као и да у том случају, све и да се докаже да је пре 1918. власник била држава, не доводи се у питање право цркве да ту имовну користи и ужива.
Комисија је, између осталог, приговорила и да су одредбе Предлога закона „прешироке и нејасне“, и дала јасне инструкције да је „потребно спровести инклузивну и ефектну јавну расправу“.
ИН4С
