Нова влада успела је да у прва три месеца рада комплетно стабилизује државне и јавне финансије, похвалио се јуче министар финансија и привреде Млађан Динкић. Међутим, после нове емисије дужничких папира државе, од пре два дана у вредности 750 милиона долара, јасно је да те стабилизације нема без новог задуживања. Речју, Србија наставља да повећава свој јавни дуг.
На први поглед чини се да су порески обвезници приликом најновијег задуживања земље боље прошли него приликом претходног у септембру ове године када су на десетогодишњи рок продате обвезнице у вредности милијарду долара с каматом од 6,6 одсто и лањског задуживања на исти рок и исти износ, али уз камату од 7,25 одсто. Пре два дана продато је, како је саопштило министарство финансија, свих понуђених 750 милиона долара петогодишњих еврообвезница с каматном стопом од 5,25 одсто.
Ненад Гујаничић, брокер Синтеза инвест групе указује да су у питању петогодишње обвезнице, па поређење ове стопе са десетогодишњим папирима има искључиво политичку димензију.
– Када је у питању принос (камата), заиста је присутан тренд снижавања цене домаћег задуживања, али је важно напоменути да је то и даље скупо и да ми тренутно можемо само да сањамо о стопама привредног раста од око пет одсто које би могле да оправдају ову цену задуживања. Делимичан разлог нижих стопа задуживања јесте каква-таква стабилизација макроекономских прилика, односно избегавање најгорег сценарија којег су се многи страни инвеститори плашили. Ипак, доминантан разлог нижег задуживања у доларима јесте експанзивна монетарна политика америчке централне банке, Феда, која је интензивирана средином септембра огромном масом долара која „плива” светским тржиштима тражећи уточиште – каже Гујаничић.
Професор Економског факултета у Београду Никола Фабрис оценио је да је ново задуживање државе кроз емисију еврообвезница било нужно и изнуђено, али да је добијена врло повољна каматна стопа. –То је нешто што се није могло избећи. Са друге стране, остварена каматна стопа је изузетно повољна и вероватно је била боља него што су била очекивања Министарства финансија и било кога у Србији”, рекао је Фабрис агенцији Бета.
Фабрис је напоменуо да би, с обзиром на то да је емисија еврообвезница у доларима, требало размишљати о томе да се можда уради „хеџинг” (заштита мењањем у другу валуту), имајући у виду непредвидљивост курса долара у наредном периоду. Мора се водити рачуна, каже он, да свака емисија еврообвезница значи ново и додатно задуживањешто није добро, иако је било нужно. –У сваком случају у наредном периоду треба водити рачуна да се што више обавеза исплати из текућих прихода, а да се задуживање сведе на најмању могућу меру, сматра Фабрис.
Професор Београдске банкарске академије Малиша Ђукић изјавио је да су инвеститори на међународном финансијском тржишту сврстали у овом тренутку еврообвезнице Србије у мање ризичне, у односу на алтернативе које имају на тржишту, то јест у односу на неке друге хартије од вредности.
То је заправо допринело паду приноса, односно цене задуживања земље у оквиру ове емисије еврообвезница у односу на претходну емисију, објаснио је Ђукић агенцији Танјуг.
– Генерално код сваке емисије, укључујући и ову, имате два момента – први је заправо стање земље у погледу могућности сервисирања обавеза, а други кључни елемент је стање на финансијским тржиштима из угла инвеститора, односно алтернатива које им стоје на располагању – прецизирао је Ђукић.
Према његовим речима, процена већине инвеститора је очигледно да је, у односу на друге могуће видове пласмана, принос који је остварен јуче био довољно атрактиван да би се новац уложио у еврообвезнице Републике Србије.
Оно што позитивно утиче на пад приноса јесте чињеница да влада спроводи мере усмерене ка фискалној одрживости, односно улаже напоре да започне преговоре са ММФ-ом, склопи стенд-бај аранжман који сам по себи доприноси макроекономској стабилности, а самим тим и смањењу ризика улагања у Србију, рекао је он.
Стручњак за финансијска тржишта Стојан Дабић истакао је да при доношењу одлуке о улагању у одређене хартије од вредности инвеститори прво гледају каква је сигурност земље и политички ризик.
– Гледају и каква је моћ враћања, односно сервисирања дугова земље, затим колико иначе има новца на финансијском тржишту, а четврто да ли је земља просперитетна и какве изгледе има за развој, или је реч о држави која ће ићи у стагнацију. То су неки основни параметри, које сваки поверилац хоће да види пре него што иде у неко подручје – рекао је Дабић Танјугу.
Он је објаснио да на висину каматне стопе на еврообвезнице утиче пре свега међубанкарска каматна стопа коју процењује Европска централна банка и која је тренутно јако ниска, а камата зависи и од марже коју узимају кредитори.
На другом месту они не могу добити толику камату и због тога су се определили да иду на еврообвезнице Србије јер то у европским размерама није мала камата, то је пристојна камата, рекао је Дабић.
Он је оценио и да мере Владе Србије за фискалну консолидацију у очима инвеститора иду у оквиру оцене политичке стабилности и стварања развојног амбијента у нашој земљи.
Политика
