Подаци су се појавили након увођења вакцина против KОВИД-а због анализе њихове ефикасности.
Једно кључно запажање је чињеница да вакцине не смањују пренос. Неки научници, попут епидемиолога са Johns Hopkins-a, M. Kate Grabowski и Justin Lessler-a-а, тврде да упркос чињеници да вакцинисани појединци и даље могу да добију и пренесу вирус, вакцине заиста помажу у смањењу његовог преношења. Други нису толико сигурни, а постоје подаци који објашњавају њихове сумње.
Нова студија објављена у Европском часопису за епидемиологију проучила је 68 региона и 2947 округа у Сједињеним Државама и није пронашла везу између нивоа вакцинације и мање случајева КОВИД-а. Можда је то разлог зашто је, упркос највећој стопи вакцинације у земљи, Вермонт недавно поставио свој једнодневни рекорд у читавој пандемији. Њихова просечна седмодневна стопа случајева била је 30 на 100 хиљада.
99,9 одсто грађана у Вермонту старијих од 64 године потпуно је вакцинисано, а 74 одсто у доби од 18 до 64 године потпуно је вакцинисано према подацима.
Ово није за чуђење, више студија је показало да појединци вакцинисани против КОВИД-19 који су позитивни могу носити исто толико вирусног оптерећења као и појединци који нису вакцинисани против КОВИД-19, а позитивни су.
У Уједињеном Краљевству, сада је стопа заразе међу потпуно вакцинисаним већа него код невакцинисаних у свим старосним групама већим или једнаким 30. И вакцинисани и невакцинисани се инфицирају и шире КОВИД у свим старосним групама.
Али према ЦДЦ-у, све већи број доказа сугерише да вакцине против КОВИД-19 такође смањују асимптоматску инфекцију и пренос. Значајно смањење инфекција САРС-ЦоВ-2 (и симптоматских и асимптоматских) смањиће укупне нивое болести, а самим тим и пренос вируса САРС-ЦоВ-2 у Сједињеним Државама.
Студија објашњава да, “Вакцине су тренутно примарна стратегија ублажавања за борбу против КОВИД-19 широм света. На пример, тврди се да је наратив везан за текући пораст нових случајева у Сједињеним Државама (САД) вођен подручјима са ниским стопама вакцинације. Слична прича је такође примећена у земљама, попут Немачке и Велике Британије. У исто време, Израел који је поздрављен због брзе и високе стопе вакцинације такође је доживео значајан пораст случајева КОВИД-19”.
Истраживачи са Харварда изјавили су да ћемо морати да научимо да живимо са КОВИД-ом и његовим варијантама, баш као што смо учинили исто за разне вирусе који већ убијају десетине и милионе људи годишње, попут претходних коронавируса, на пример.
Укратко, иако треба уложити напоре да се становништво подстакне на вакцинацију, то треба учинити са скромношћу и поштовањем. Стигматизирање популације може учинити више штете него користи. Важно је да се други нефармаколошки напори у превенцији (нпр. важност основне здравствене хигијене у погледу одржавања безбедне удаљености или прања руку, промовисања честих и јефтинијих облика тестирања) морају обновити како би се успоставила равнотежа учења живљења са КОВИД-19 на исти начин како настављамо да живимо 100 година касније са разним сезонским изменама вируса грипа из 1918. године.
Оно на шта морамо обратити пажњу је колико смо спремни ићи с другим стратегијама ублажавања. Да ли претња од КОВИД-а оправдава мере попут маски, вакцина и закључавања? Ове интервенције и овлашћења за хитне случајеве дате владама, попут налога за закључавање, уништили су животе милионима људи и можда су убили више људи него сам КОВИД. На пример, само глад везана за КОВИД због закључавања може убити више људи него сам КОВИД. Многи људи сматрају да би ове мере требало учинити необавезним.
Отприлике годину дана након пандемије, професорка Anna-Mia Ekstrom и професор Stefan Swartling Peterson прегледали су податке УНИЦЕФ-а и УНАИДС-а и дошли до закључка да је најмање толико људи умрло као резултат ограничења у борби против КОВИД-а колико је умрло и од КОВИД-а.
С обзиром на стопу преживљавања КОВИД-а и колико је слична ономе с чиме смо се већ бавили пре његовог доласка, попут болница са малим капацитетом, морамо се запитати о чему се заправо ради у пандемији? А шта се овде дешава и зашто?
Заговорници мандаторне вакцине тврде да вакцине помажу у смањењу озбиљног КОВИД-а, као и смрти од КОВИД-а, чиме се смањује број примљених пацијената у болницама. Постоје подаци који то показују. Али, да ли су интензивне неге и болнице пуне због пандемије, или је пандемија једноставно додак неадекватном здравственом систему који се већ борио са проблемима малог капацитета?
На пример, у Онтарију болнице су одавно преоптерећене. У 2017. години половина болница у провинцији имала је знатно више пацијената од 100 одсто капацитета, то је одувек била норма и то је увек био глобални феномен.
Студија објављена у априлу 2021. показала је да је 63 посто кревета на одељењу интензивне његе (ИЦУ) у америчким болницама било заузето пре пандемије.
Болнички ресурси су већ ограничени. На пример, на 100.000 становника постојала је значајна варијабилност у капацитетима провинција широм Канаде, са просеком од 0,9 у болницама са интензивним одељењем (провинцијски распон 0,4-2,8), и само 10 кревета на интензивном одељењу који могу да обезбеде механичку вентилацију (провинцијски распон 6–19) и 15 инвазивних механичких респиратора (провинцијски распон 10–24).
Ово није нова информација, добро је позната. КОВИД је једноставно погоршао ово питање. Треба ли да настојимо спречавање хоспитализација вакцинацијом када је овај проблем већ био присутан пре КОВИД-а? Или је нашем здравственом систему потребна поновна евалуација?
Које податке из болница имамо од прве године пандемије који би могли показати другу перспективу хоспитализација? Немамо их много, али нова студија је показала да скоро половина хоспитализованих са КОВИД-19 има благе или асимптоматске случајеве.
„Студија је открила да је од марта 2020. до почетка јануара 2021. године – пре него што је вакцинација била широко распрострањена, и пре него што је стигла варијанта Делта – удео пацијената са благом или асимптоматском болешћу био 36 одсто. Од средине јануара до краја јуна 2021. године, међутим, тај број је порастао на 48 посто. Другим речима, студија сугерише да је отприлике половина свих хоспитализованих пацијената који су се појавили на контролним таблама са подацима о КОВИД-у 2021. године могла бити примљена из неког другог разлога или је имала само благу манифестацију болести”. – “Наш најпоузданији број у пандемији губи смисао.” Атлантик.
Шта је са усредсређеним планом заштите попут Велике Барингтонске декларације који је заговаран од почетка ове пандемије? Ако је стопа преживљавања здравих људи млађих од 65 година толико висока, колико се више може понудити заштита од тешких болести и смрти? На крају крајева, клиничка испитивања су показала веома ниско смањење апсолутног ризика за вакцине против КОВИД-а када је у питању чак и зараза КОВИД-ом.
Ствари једноставно немају смисла, а наука и подаци који откривају ове мере као штетне и даље остају непризнати, занемарени и исмејани. Ово није одговарајућа научна дебата, то је чиста цензура, како је истакнуто у Medical Journal-у у погледу тога ко ради „проверу чињеница“ на платформама друштвених медија.
Наравно, вакцина заиста смањује шансе за смрт и озбиљну болест, али како то оправдава да се наложи обавезно примање као услов да би се радило и путовало онима који то не желе узети? Како је невакцинисана особа таква претња потпуно вакцинисаној особи у овом случају? Зашто природни имунитет, за који се сада показало да је јачи од вакцине, није укључен у здравствену политику? Ово такође смањује шансе за добијање КОВИД-а или озбиљну инфекцију која доводи до смрти. Природни имунитет такође олакшава терет болницама.
Постоји толико питања без одговора.
“Отворени и поштени дискурс кључан је за науку и јавно здравље. Као научници, сада морамо трагично признати да се 400 година научног просветљења можда ближи крају. Почело је са Tycho Brahe-om, Johannes Kepler-om, Galileo Galilei-jem и Rene Descartes-om. Било би трагично ако би се завршило са науком као једном од многих жртава ове пандемије”. – Др Martin Kulldorff, професор медицине са Харварда
Немогућност вакцина да зауставе пренос није ништа ново
Смањење ефикасности вакцина прилично је уобичајен феномен за неке вакцине. На пример, 2007. године Центри за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) спровели су студију о слабљењу имунитета након две дозе вакцине против малих богиња, заушки и рубеоле (ММР). Резултати, објављени у Архиву педијатрије и медицине адолесцената, показују:
• Око 35% вакцинисаних седмогодишњака је подложно субклиничкој инфекцији вирусом богиња.
• Око 60% вакцинисаних 15-годишњака је подложно субклиничкој инфекцији вирусом богиња.
• Предвиђено је да до 24-26 година 33% вакцинисаних одраслих особа је подложно клиничкој инфекцији.
Сходно томе, скоро 50% школске деце и већина одраслих особа вакцинисаних ММР вакцином још увек могу бити заражени вирусом богиња и ширити га на друге, чак и са благим симптомима или без њих. Како не би изазвали страх, ови вируси нису озбиљни и имају невероватно ниске стопе смртности.
На почетку пандемије, студија објављена у часопису Global Advances In Health & Medicine под насловом „Askorbat“ као профилакса и терапија за КОВИД-19 – ажурирање из Шангаја и америчких медицинских установа“, објаснила је:
“Недавна изјава групе реномираних клиничара за заразне болести дала је сагласност да су се програми вакцина показали неприкладним за брзо променљиве вирусе који леже у основи ових болести, а ефикасност се кретала од 19% до 54% у последњих неколико година”.
Извор: Nulta Tačka/The Pulse
