Православни верници обележавају Велики четвртак као знак сећања на Тајну или Последњу вечеру Исуса Христа и његових ученика. Ово је један од најзначајнијих дана у току Велике или Страдалне недеље када је установљена света тајна причешћа, најсветија тајна евхаристије.
Према јеванђелским записима, Христос је на Тајној вечери благословио хлеб и, поделивши га апостолима, рекао: “Ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења грехова”.
Затим је узео чашу вина и додао: “Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога Завета, која се пролива за вас и за многе, ради отпуштања греха”.
Христове речи понављају се на Велики четвртак на литургијама пре причешћа верника, по узору на прво причешће Христа и његових апостола.
Празник је један од дана одређених за причешће верника, који су поштујући православни канон, “постили на води” најмање пет последњих дана. На литургијама се верници причешћују хлебом или нафором – телом Христовим и вином које је симбол његове крви проливене за спас људског рода.
Празновање у свим храмовима Српске православне цркве почиње литургијом Светог Василија Великог која се служи десет пута годишње, на све велике православне празнике.
Народ верује да и највећим грешницима, који се причесте на Велики четвртак, греси бивају опроштени.
Завршетком литургије престаје се за звоњењем, већ се клепа, удара у дрвену даску, све до сахране Христове. После литургије дозвољено је јести на уљу и попити нешто вина.
Велики или Часни или Васкршњи пост траје шест недеља, а они који се придржавају правила поста, прве и последње недеље не једу чак ни рибу, већ другу посну храну, припремљену на води, без уља.
Вестионлине