Горан Весић као министар грађевинарства наредио је директорки предузећа Инфраструктура железнице Србије Јелени Танасковић да за све одлуке на пројектима који имају европско финансирање мора да добије одобрење Министарства, односно њега лично, показује документ до кога је дошла Нова економија. У питању је министрова “Инструкција” на коју се Танасковић позвала пред тужиоцем као доказ да она није одлучивала ни о чему у вези радова на Железничкој станици Нови Сад, односно да је Весић инсистирао да води све пројекте, на основу наводног договора који је имао са председником Србије Александром Вучићем.
Весићева инструкција, донета 29. априла 2024. године, позива се на решење о формирању Радне групе задужене за инфраструктурне пројекте који се финансирају из европских средстава.
„Доносим Инструкцију на начин да све фазе и кораке у реализацији Пројеката железничке инфраструктуре у којима је укључена ‘Инфраструктура железнице Србије’ а.д, као једна од уговорених страна, морају бити претходно усаглашене и потврђене од стране Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, односно Министра, у својству председавајућег [Радне групе]“, наводи се у директиви.
Ово се „посебно односи на одлуке, сагласности и мишљења током припреме пројектно – техничке и планске документације, припреме тендерске документације, избора Извођача радова и надзора, а посебно у фази реализације и испуњења циљева за завршетак пројекта“, пише у документу до ког је Нова економија дошла путем захтева за приступ информацијама од јавног значаја.
На крају, Весић напомиње да је примена Инструкције обавеза у реализацији пројекта, јер „непримена исте у потпуности имплицира директну одговорност учесника који је не примењују„.
Ово је инструкција на коју се пред тужиоцем позивала бивша в.д. директорка Инфраструктуре железнице Србије Јелена Танасковић, када је пребацила одговорност за пројекат новосадске Железничке станице на бившег министра, што је Нова економија претходно открила.
Инструкција Горана Весића:
Међутим, како се види из документа, инструкција говори о пројектима који се финансирају европским средствима.
Пруга Нови Сад – Суботица – Келебија плаћена је највише из кинеског кредита. У законима о буџету од 2021. до 2025. године не наводи се ниједан европски извор финансија за ову деоницу.
Нова економија упитала је и Министарство грађевинарства да ли се било који њен део финансира средствима ЕУ, ЕИБ или ЕБРД, али одговор није стигао до објаве овог текста.
Адвокат Јован Рајић каже за Нову економију да се, строго-формално тумачено, сама инструкција „не односи на овај пројекат, имајући у виду да је исти финансиран од стране кинеских партнера“.
„Међутим, на тужилаштву и суду је да утврде да ли се Весић овом инструкцијом, односно, формирањем комисије само формално ‘покрио’, како би и у писаној форми Танасковићевој доставио инструкцију коју јој је, према њеним речима, дао и усмено“, рекао је Рајић.
Немања Ненадић из организације Транспарентност Србија каже да се пруга Нови Сад-Келебија финансира 85 одсто из кинеског кредита, а да му није познато да ли постоји неки други кредит или донација ЕУ за остатак средстава.
„Дакле, може бити да је Весић заиста желео да обавеже Јелену Танасковић да тражи његову сагласност у вези са одлукама на овом пројекту, или да је она то тако разумела, али се чини да за то није постојао основ“, говори Ненадић.
Нова економија послала је питања Горану Весићу и Јелени Танасковић (преко њеног браниоца), али одговор није стигао до објављивања текста.
Инструкција „не може да ослободи одговорности“ Танасковић
Након пада надстрешнице на Железничкој станици Нови Сад покренута је истрага, а тужилац је до сада подигао оптужницу против 13 људи, међу којима су и Весић и Танасковић. Оптужница чека на потврду надлежног суда.
Приликом саслушања у својству осумњичене, Јелена Танасковић је казала да се Весић противио њеном именовању за директорку Инфраструктура железнице Србије.
Танасковић је навела да јој је Весић саопштио да она неће имати право да се бави пројектима које држава ради, „јер је то његово“.
„Министар Весић ми је рекао да је то једини услов да ја будем директор, да прихватим да он апсолутно управља и води све пројекте, јер је он наводно договорио са председником [Србије Александром Вучићем] да се сви пројекти искључиво тако воде“, рекла је Танасковић.
Казала је да је тражила да јој се то и писаним путем пошаље, што је Весић обећао да ће учинити, те да је 28. маја добила Инструкцију о којој је реч. Након тога, нико је није контактирао у вези са Инструкцијом, каже.
„Ја сам ову Инструкцију разумела на начин да искључиво треба да се бавим оним што дође код мене на сто, а ту мислим оно што је требало да иде на одбор директора, а одбор директора чинимо ја и два извршна директора. Одбор директора се не бави питањима у вези пројеката, већ само одлукама о текућим трошковима кад се неки уговор реализује“, рекла је Танасковић.
Немања Ненадић каже да исказе из истраге треба увек тумачити у контексту тога да свако ко је осумњичен за извршење кривичног дела тражи начина да са себе скине одговорност.
„Конкретно, никаква инструкција министра не може да ослободи од одговорности вршитељку дужности директора државног предузећа уколико је она на основу прописа била обавезна да изврши неке радње, па то није учинила. Колико сам разумео, тужилаштво сматра да је било таквих ситуација и да се зато и Јелена Танасковић нашла на оптужници“, говори Ненадић за Нову економију.
С друге стране, постоје разлози због којих би се могло поверовати да су се ствари одвијале онако како је она описала, то јест да је министар, као снажнија политичка фигура, имао стварни утицај који премашује његова писана овлашћења у овом пројекту, напомиње он.
Весићева инструкција и Весићев исказ
Бивши министар је пред тужиоцем негирао да Министарство грађевинарства има надлежност над пројектима инфраструктуре на основу Закона о министарствима, према наводима из исказа чије је детаље објавио Форбс.
Весић је тврдио да се надлежност дефинише уговором, и да он у конкретном случају није могао да примењује овлашћења из тог закона јер их није ни имао.
Говорећи о инструкцији коју је Весић донео, адвокат Рајић каже да му део око међусобног „усаглашавања“ између Министарства и Инфраструктуре није споран, имајући у виду да усаглашавање подразумева координацију између надлежног министарства и предузећа чији је оснивач Влада Србије.
„Међутим део око ‘потврђивања’ јесте проблематичан у контексту изјаве госпође Танасковић и даје одређене индиције да је господин Весић можда прекорачио своје и ингеренције свог министарства. Законом о јавним предузећима дефинисана су овлашћења оснивача над јавним предузећем, и у том смислу се његова инструкција може сматрати као превише екстензивна. О томе ће наравно коначан суд дати тужилаштво, а затим и суд, у контексту свих осталих доказа који у поступку буду извођени. Макар би тако требало да буде“, каже Рајић.
Он истиче да је проблематичан трећи пасус Инструкције који, према његовим речима, „заправо показује модус операнди наше извршне власти током претходне деценије“.
Трећи пасус говори о комуникацији са „зајмодавцима, донаторима, пројектантима, надзорним органима, извођачима и надлежним институцијама у вези са реализацијом пројеката, а све у циљу отклањања евентуалних препрека у поступку реализације појединачних пројеката“.
„То ‘отклањање евентуалних препрека’ које коче реализацију стратешких пројеката, а које се врло често помиње и у међународним уговорима које је Република Србија у том периоду закључивала, врло често значи убрзавање процедура у корист инвеститора, на штету јавног интереса и уз свесно кршење позитивних прописа ове земље„, говори Рајић.
Каже да су „непосредне погодбе“, избегавање јавних набавки и поштовања правила конкуренције нешто што је постало правило, а не изузетак у сарадњи са страним инвеститорима.
„То је оно што је нажалост очевидно било присутно и у пројекту реконструкције надстрешнице у Новом Саду, и то је једна од ствари које су у одређеном обиму и допринеле овој трагедији“, наводи Рајић.
