Београд — Приоритет у раду нове владе треба да буде смањење пореза и доприноса на плате са садашњих 64 на 40 одсто, каже министар економије Небојша Ћирић.
Порески намети на зараде запослених су изузетно високе, што неке послодавце тера да своје запослене плаћају “на црно”, приметио је Ћирић и подсетио да радници у “сивој зони” немају право на пензијско, здравствено осигурање, могућност узимања кредита…
“Мислим да је то један реформски потез који нова влада мора одмах да уради”, нагласио је Ћирић, говорећи о смањењу дажбина на зараде и указао да мора што пре да се усвоји и Закон о редовности плаћања.
Ћирић је нагласио да нови сазив Владе Србије треба да размотри могућност брзе реализације и завршетка реструктурирања одређених јавних предузећа и да се одреди која предузећа имају будућност, а која не. “За она која немају будућност, треба видети шта са њима, а за она која имају перспективу, треба их и даље помоћи”, предложио је Ћирић. Нова влада мора да настави започете инвестиционе пројекте и да отвори нове, јер су они замајац привреде, као у случају РТБ Бор, казао је Ћирић.
Министар Ћирић је оценио да одлагање примене закона о редовности плаћања неће имати добре ефекте на привреду и изразио наду да ће нови сазив парламента и влада бити што пре формирани и да ће један од првих закона који ће се наћи на дневном реду новог сазива парламента бити о скраћању рока плаћања.
“Закон није ретроактиван, он не би тангирао старе дугове, али би убрзао токове новца и поправио ликвидност за све будуће трансакције. Мислим да би и само то била добра ствар за привреду”, истакао је министар.
Замољен за оцену успешности рада одлазеће Владе Србије, посебно у вођењу екомоске политике земље, Ћирић је истакао да је она доста учинила на ублажавању негативних ефеката светске економске кризе на Србију 2009. године и на поправљању ликвидности привреде кроз одређене мере уз подсећање да смо само 2009. били у рецесији, а већ 2010. и 2011. године имали смо раст.
“Имали смо адекватне и правовремене мере које су зауставиле кризу и окренуле раст девизне штедње грађана”, истакао је Ћирић и навео да је извоз и у условима кризе растао изузетно брзо, а стопа покривености увоза извозом је са 40 одсто у 2008. и 2009. години порасла на данашњих близу 60 процентних поена.
Прошле године Србија је у трговинској размени са земљама ЦЕФТА, као и први пут са Хрватском, забележила суфицит, подсетио је он.
У највеће успехе владе, у којој је он министар економије, Ћирић је убројао и успешно привлачење италијанског Фијата да инвестира у Србији, а само покретање производње аутомобила у Крагујевцу оценио је као највећи индустријски пројекат и инвестицију у последњих 20 година.
Иако је било штрајкова у неким фирмама, масовних протеста и социјалних немира није било, нагласио је Ћирић, подсећајући да је Влада Србије на почетку светске кризе 2009. године јавно предочила да нас чека тежак период и донела одговарајуће мере штедње и подстицаје привреди.
Добар потез у то време био је и што је Србија међу првима у Европи ушла у нови аранжман са Међународним монетарним фондом.
У највеће неуспехе одлазеће владе, Ћирић је убројао проблем раста броја незапослених који је достигао 24 одсто радно активног становништва, указујући да је то директна последица светске економске кризе.
“Али, морам да кажем да је у тих 24 одсто (незапослених) један добар део тих људи, који се воде као незапослени, а заправо су људи којима послодавци плаћају у кешу, мада нису пријављени и не плаћају порезе и доприносе”, указао је Ћирић.
Танјуг
