АМЕРИЧКИ медији – додуше, они ненаклоњени Доналду Трампу – почели су да тврде да је ракетни напад на сиријски војни аеродром „Шајрат“ био – промашај.
Објавили су, поред осталог, фотографију „томахавка“ који је неоштећен пао на земљу целих 40 километара од те авио-базе.
Наводећи саопштење руског војног врха да су само 23 „томахавка – од 59 лансираних према „Шајрату“ – стигла до циља, преносе процене америчких стручњака да су системи за навођење на циљ тих крстарећих ракета нечијим спољним утицајем били „искључени или дезоријентисани“.
Са ове тачке им је био преостао само корак то следеће тврдње: да су иза тог „ослепљивања и(ли) дезоријентације могли стајати само руски системи за радио-електронску борбу.
Управо на ову могућност – и то, након разговора са више колега и контаката са људима из сиријских специјалних служби – указује Гордон Даф, главни уредник листа Veterans Today.
По његовом мишљењу, Американци су у том нападу начисто изгубили 34 крстареће ракете, а толики губитак се не може објаснити ни „људским фактором“ (уношењем нетачних координата) ни „техничким проблемима“. Јер, Американци у своје ракете „убацују“ вишеструко „дуплиране“ координате циљева, а „томахавци“ су проверене и поуздане ракете које, поврх свега, лете дозвучним брзинама.
Veterans Today чак прецизно наводи да је 5 „томахавка“ пало у околини „Шајрата“, убивши неколико цивила, а осталих 29 су наводно напросто пали у море. Не долетевши ни до обале.
Сам Даф у вези са овим подсећа на случај америчког разарача USS Donald Cook чији је противракетни систем „Иџис“, док је био у водама Црног мора, био потпуно избачен из игре приликом прелета руских авиона изнад њега.
Још процењује да су руски Су-24 у време прелета (2014-те) изнад разарача USS Donald Cook имали укључен систем за радио-електронску борбу „Хибини“.
Подсећа и на тврдњу бившег команданта снага NATO у Европи Филипа Бридлава да су Русији „успех на Криму обезбедили системи за радио-електронску борбу“.
Генерал Јевгениј Бужински подсетио је да је Русија – одмах након што је Турска оборила њен бомбардер на граници са Сиријом, објавила да је „принуђена да убудуће користи радио-електронска средства за ометање“.
Ускоро су у руску авио-базу у Сирији „Хмејмим“ стигла два Ил-20 са шпијунским радарима и средствима за радио-електронску борбу. Ти авиони су у стању да и по 12 сати непрекидно круже над огромном територијом – и дању и ноћу.
Потом је у Сирији примећен познати руски мобилни систем „Красуха-4“ који емитује сметње широког спектра које су могле „збунити“ и „томахавке“ и америчку војну шпијунажу, укључујући предају њених података сателитима Lacrosse и Onyx и авионима „авакс“.
Сви су изгледи да је руски војни врх у Сирију пребацио и систем „Борисогљебск-2“ који се сматра најбољим у својој класи.
Ипак се „вероватним и могућим“ сматра да је „томахавке“ лансиране према сиријској авио-бази „Шајрат“ пообарао модерни руски систем за емитовање „активних сметњи“ „Рычаг-АВ“ („Ричаг-АВ“) који могу да носе и копнена војна техника и хеликоптери Ми-8.
Руска ратна флота њиме опрема и своје мање бродове.
Тај систем има властиту „библиотеку“ војних објеката на терену који контролише, има и софтвер који сам себе коригује и прави „потребна прилагођавања“ док анализира наоружање потенцијалног противника.
„Рычаг-АВ“ аутоматизовано одређује свој „режим емитовања сметњи“ оптималан за „неутралисање циља“.
Даф је потражио одговор на питање: због чега онда нису били „неутралисани“ сви „томахавци“ лансирани према „Шајрату“?
Он указује да ни најбољи радио-електронски системи на гарантују стопроцентну ефикасност и да то исто важи и за најсавршеније антиракете.
Даф открива да америчка статистика потврђује да су нови системи за радио-електронску борбу удвостручили могућности руских система ПВО.
Факти