Везе између директора БИА Гашића и организованог криминала датирају још од деведесетих!

Како сазнаје Нова.рс, веза између директора БИА и криминалца Јотића датира од раније, па се тако Гашић на рекету његове групе нашао током деведесетих, међу бројним другим привредницима из Крушевца, али је одустао од тога да их кривично гони.

Јотић је ухапшен 2003. године у полицијској акцији „Сабља“, спроведеној после убиства тадашњег премијера Србије Зорана Ђинђића. Лисице су му стављене само два дана након убиства, односно 14. марта 2003., а ликвидације премијера била је окидач да се држава коначно обрачуна са криминалом у земљи.

Јотићева група теретила се за изнуде, рекетирање и терорисање бројних бизнисмена у Крушевцу. Како портал Нова.рс сазнаје, на мети ове групе тада се нашао и Гашић, који није желео да се придружи кривичном гоњењу Јотића.

Тако су током суђења Јотићу Јотки и такозваној крушевачкој групи, оптуженој за рекетирање, саслушани су као сведоци актуелни директор БИА, бивши министар одбране, Братислав Гашић, звани Бата Сантос, и Горан Лазић.

Братислав Гашић, који је у то време био власник предузећа за трговину кафом, ратлуком и желе бомбонама, рекао је да никада није имао проблема са Јотићем. Он је негирао да су Владан Којић и Игор Гајић бацили бомбу на његов џип, а иначе, за поменути експлозију, теретили су се управо Јотићеви људи.

„Током бомбардовања маја 1999. године, око шест сати ујутру, док сам био у подруму, двојица младића бацила су Молотовљев коктел на мој џип. Флаша се одбила од њега, али није експлодирала. Сигуран сам да то нису били Којић и Гајић – казао је Гашић и изнео сумњу да су то урадиле крушевачке жене (?!) које су одржале митинг дан раније, како је својевремено пренео портал Крушевац инфо.

Он је тада додао да је сигуран да Јотка не стоји иза тога.

„Тражиле су да им врате мужеве са Косова. Неке од њих прозивале су и мене и питале како то да ја нисам отишао на ратиште. Сигуран сам да то није урадио Јотка. Уосталом, он има више пара, па би могао да купи мало бољи бензин. Оно у бомби био је неки јефтини шпиритус“, рекао је тада Гашић.

Подсетимо, пред Специјалним судом у Београду прошле године почело је суђење Крушевљанину Зорану Јотићу, званом Јотка, оптуженом да је организовао криминалну групу, као и да је организовао убиство Дејана Станковића Ждрокинца, 6. јуна 2018. године.

Првооптужени Јотић негирао је кривицу за ово дело.

Иначе, у оптужници се наводи и да је Дејан Станковић убијен као освета за убиство Горана Петровића, званог Пета, који је био један од најближих Јотићевих пријатеља. Поред Јотића и Радулца, на оптуженичкој клупи су и Игор Гајић, Саша Зораја, Ива Петровић и Вук Петровић.Јотић је данас рекао да он зна ко је наручио и убио Петровића и да то није Ждрокинац.

Поступак против Јотићеве супруге Марије Јотић и Ненада Јовановића је у међувремену развојен.
Код Јотке „на казану“

Иначе, током јучерашњег претреса слушани су прислушкивани разговори између припадника поменуте криминалне групе.Осим што су им прислушкивали телефоне, полицајци су поставили прислушне уређаје и у аутомобиле Јотића и његовог блиског пријатеља, криминалца из Београда Саше Зораје – сада оптуженог да је као члан групе помогао Јотићу да сакрије Ждрокинчевог убицу након злочина.

Управо у тим разговорима Зораја, док је причао са пријатељем Игором Нешковићем, који је полиција снимила крајем октобра 2018. говори како Јотић не мора да се плаши непријатеља јер има везе са моћним људима.

„Ко да га убије? Па Братислав Гашић је код њега на казану. Нема ко да га убије“, говори Зораја Нешковићу. Израз „бити на казану” значи да та особа прима новац од некога.

Саговорник портала Нова.рс, близак безбедносним структурама, каже да је мало вероватно да су ови наводи заиста тачни.

„Јотић је на врхунцу моћи био све до хапшења током „Сабље“. Он је из затвора изашао пре неколико година, али је већина његових сарадника мртва, те је његова група имала малу моћ у Крушевцу, у односу на раније. Просто она је недовољна да би Јотић имао било какав утицај на Гашића“, каже наш извор Нова.

Поводом навода члана Јоткине групе огласиле су се и поједине политичке партије, попут покрета „Ослобођења“ и Демократске странке које захтевају да се испита веза између Гашића и Јотића.