НАЈВЕЋА набавка војне опреме за ВС која је подразумевала обнављање и прилагођавање система веза новој војној и државној доктрини, а која је коштала 70 милиона долара, готово шест година после њене реализације налази се под озбиљном истрагом.
Део набављене опреме уопште не ради, део ради са великим искакањима и истрага сада поставља питање ко је кумовао овим набавкама. Афера није ни нова, ни непозната – једино што је била вешто скривана од очију јавности. После саслушања некадашњих првих људи из Управе везе на ред стижу и други.
А почело је одлуком Министра одбране Драгана Шутановца од 4. октобра 2007. године да се крене у прибављање средстава посебне намене на основу плана Управе за телекомуникације и информатику ГШ који је подразумевао куповину телекомуникационих система за рад у новоопредељеним фреквенцијским опсезима.
Према тврдњама извора „Новости“, од октобра па до децембра 2007. године направљен је низ што процедуралних што необјашњивих грешака и пропуста због којих је цео посао добрим делом упропашћен.
Извори „Новости“ наводе да министар одбране није имао ниједан валидан показатељ на основу кога би могао донети одлуку о прибављању опреме јер није направљена тактичка студија о утицају средстава на борбену готовост, односно главни пројекат будућих интегрисаних система везе Војске Србије иако је група еминентних војних стручњака радила на тестирању опреме која је била „игри“ за набавку.
Главни пројекат на тактичком нивоу, према неким доказима, израђен је половином 2008. пошто су средства 2007. купљена.
У тендеру, односно захтеву за достављање понуда за доделу поверљиве набавке (пов. бр. 1370-14 од 31. октобра и бр. 141-2 од 29. октобра 2007) наведени су технички услови које морају да испуне понуђени радио-релејни уређаји и мултиплексни уређаји као и критеријуми за оцену истих техничких каратеристика вредновани са 40 бодова. Оцена техничких карактеристика, како је даље наведено, биће дата по „критеријумима“ наручиоца – који нису дефинисани?
И то је, према изворима нашег листа, отворило врата за злоупотребу.
Реаговање генерала Милана Станимировића, који је поменут у тексту о спорној набавци војне опреме:
НЕМАМ НИКАКВЕ ВЕЗЕ СА ТЕНДЕРОМ
Никада нисам привођен ни због каквих злоупотреба у набавци средстава везе за војску – тврди за „Новости“ пензионисани генерал Милан Станимировић. Он негира и да је имао било какве везе са тендерима, јавним позивима и ценама радио-система.
– Нисам привођен, нити сам био на информативном разговору, а никад нико из истражних органа није ни контактирао са мном – децидан је Станимировић. – Са набавком средстава за комуникације немам никакве везе, нити сам на било који начин учествовао у одређивању услова нити избору произвођача.
Станимировић, који је био начелник Управе за телекомуникације Генералштаба ВСЦГ, објашњава да му је активна војна служба престала 31. децембра 2005. године, у време када је на дужности начелника Генералштаба налазио Љубиша Јокић, министар одбране био Зоран Станковић, а председник републике Борис Тадић.
Дужност је предао месец дана касније тадашњем пуковнику Предрагу Рајићу. Он се на том месту задржао до краја 2006, када га је заменио у то време пуковник, а касније генерал, Радивој Вукобрадовић.
– У мом мандату није било тендера, одређивања цена и састављања уговора – објашњава генерал.
– У то време донета је одлука да се купе нова средства везе. То значи да је само тада прикупљена документација за почетак процедуре набавке. Први корак је подразумевао и обилазак потенцијалних страних произвођача и приказивање могућности њихових система. Ту се моја улога завршава, јер сам убрзо пензионисан.
Он наглашава да војска и данас чува документацију у којој су сви уговори и папири из којих се виде чињенице о склапаним послова.
– Довођењем мог имена у везу са потенцијалним злоупотребама нанета ми је ненадокнадива морална и професионална штета – каже Станимировић, који је после напуштања војске радио као консултант у више реномираних предузећа за телекомуникације.
ОТПОР У ТРУПИ ОД СТАРТА
НАЈОДГОВОРНИЈИ стручњаци на пољу телекомуникација у Војсци нису седели скрштених руку. Од самог почетка су указивали на неправилности и нелогичности у овом поступку набавке, што су многи платили и каријерама.
Између осталих на неправилности и пропусте у спровођењу поступка набавке указао је писаним актом (пов. број 1370-49 од 27. новембра) потпуковник Рајко Петровић, члан Комисије за набавку, који је био одређен за руководиоца пројекта „Опрема војске телекомуникационом опремом“.
Такође, пуковник Ковачевић, који је био председник Комисије у више наврата, усмено и писмено се противио поступцима тендерисања, као и правник, поручник Ивковић, и сви су они веома брзо „распоређени“ на нове дужности.
ВЕРИФИКАЦИОНА ИСПИТИВАЊА
Да би нека средства уопште ушла у обзир за опремање јединица војске, према правилима раде се њихова тестирања.
Приликом тестирања, односно верификација карактеристика један од главних услова да та средства дођу у обзир за набавку јесте могућност да се она могу уклопити у постојећи систем Војске. Конкретно нова средства везе су морала бити компатибилна са постојећем структуром телекомуникација Србије на које се ослања цео војни систем.
Опрему која је могла да дође у обзир за набавку опитовали су и у лабораторијама произвођача и у нашем Техничко-опитном центру пуковници Зоран Филиповић, Веселин Гредић и пуковник Бандић из Управе везе, и они су имали сасвим јасне налазе која опрема је најбоља, односно задовољава систем. Њихова мишљења нису поштована.
Новости
sta je sve u policiji kupovano bez veze
a kamoli vojska tamo je sutanovac tenkove prodavo u staro gvozdje
nije nova drzavvna doktrina vec prilagodjavanjje nato standardu…