Примарна функција институција Босне и Херцеговине јесте да заштите уставни поредак. Институције имају снагу и капацитет да то чине. Не могу да улазим у детаље конкретног случаја, али јавност у БиХ стјече утисак да су досадашње мјере Тужилаштва благе у односу на тежину дјела, каже у разговору за Данас Шефик Џаферовић, бошњачки члан Председништва БиХ.
Додаје да ако изостане адекватна реакција правосуђа, онда међународна заједница, првенствено НАТО савез има обавезу да заштити Дејтонски споразум. „Ако изостане и то крајњи гарант за опстанак државе БиХ су, као и у периоду од 1992. до 1995, патриоти ове државе. Никада нећемо дозволити да, након свега, Караџићеве и Младићеве намјере буду проведене у дјело“.
* Милорад Додик најављује да ће овог месеца „Република Српска донети закон о ВСТС Републике Српске“. Чему све ово води? И колико су сви ови потези у складу са Дејтоном, на чему Додик каже да инсиситира као и у интересу српског народа, што често наглашава?
Дејтонским уставом у члану 3.5. је прописано да ће држава, уз сугласност ентитета, преузети додатне надлежност које су потребне да се очува суверенитет, територијални интегритет, политичка независност и међународни субјективитет БиХ. Такођер, децидно је прописано да додатне институције могу бити успостављене како би се вршиле ове надлежности.
Сви закони о преносу надлежности су усвојени у Парламенту БиХ једногласно, за њих су свој гласи дали сви заступници из ентитета РС, па и из Додикове странке. Једном пренесене надлежности са ентитета на државу постају трајне државне надлежности и није их могуће враћати назад, чак ни одлуком Парламента БиХ. На основу тих надлежности, изграђен је читав правни оквир који је у интересу свих људи у БиХ.
Нигдје није отворена могућност да ентитети унилатерално поново преузму те надлежности. Уставни суд је, по апелацијама званичника из РС-а, потврдио да су додатне надлежности и институције у складу са Уставом. Ако, упркос свему овом, једна административна јединица, као што је ентитет, покуша унилатерално преузети државну надлежност, онда се зна шта је то. То је напад на уставни поредак и акт побуне. Другим ријечима, то је насиље, а зар то може бити интерес српског или било којег другог народа?
*Хоће ли бити поништен закон о забрани негирања геноцида и ратних злочина који је крајем јула наметнуо бивши високи представник Валентин Инцко, и у државном Парламенту донети нови на чему странци инсистирају као начину да се одобровољи Додик и одблокирају институције БиХ?
С обзиром на тврдње званичника ентитета РС да није проблем у садржају закона, већ у начину на који је донесен, актуелни високи представник Кристиан Шмит је дао једну поштену понуду. Казао је да ће бити спреман повући Инзков закон, ако Парламент БиХ усвоји нови закон који ће бити у складу са европским и међународним стандардима.
Ако СНСД нема проблем са садржајем Инзковог закона, него начином на који је донесен, онда би било логично да гласају у Парламенту за закон, који је у свом садржају идентичан директиви Европске уније којом се санкционише порицање ратних злочина, као облик говора мржње. Не треба заборавити да Инзков закон санкционира порицање свих правосудно утврђених злочина, укључујући и злочине над Србима и другим народима.
*Све се чешће може чути да је БиХ је на путу да постане други Кипар – замрзнути конфликт без изгледа да буде решен. Какав је ваш став и шта је алтернатива?
Ради се о неупоредивим стварима. БиХ функционира на основу Дејтонског споразума и система који је њиме успостављен. Нико није до краја незадовољан њиме, али Дејтон је свима осигурао довољан степен заштите и сигурности. Уколико Додик буде ишао до краја у унилатералном рушењу 26 година имплементације Дејтона, онда то може завршити само на два начина.
Или његовим уклањањем са политичке сцене, како би се заштитио мир. А ако то изостане, онда то значи да ће нас Додик одвести у стање хаоса, које не би требало ником да одговара. У протеклих 26 година, јасно је показано да БиХ може и треба да иде напријед, и то је једини исправан пут.
*У којој мери је угрожен мир у БиХ?
Додик непрестано изјављује да мир није угрожен, а као гаранцију нуди управо те своје изјаве. Свако озбиљан зна да Додик мијења своје изјаве скоро сваке седмице. Прије који мјесец, говорио је да намјерава напасти касарне Оружаних снаге, а касније је порицао да је то његова намјера. Којем Додику вјеровати, том од прије који мјесец, овом сада, или неком новом сутра?
У сваком случају, не треба гледати шта Додик говори, већ оно шта ради. Закључци које је донио подразумијевају законе који се, као такви, могу покушати провести само примјеном силе. Не постоји други начин да забрани рад државним институцијама на територији РС-а, осим силом. А зна се шта то значи. Зна се шта значи, ако МУП Републике Српске покуша примјеном силе забранити рад Оружаних снага, правосуђа, Обавјештајно-сигурносне агенције и др. То значи ићи силом на силу.
Тако да Додик једно прича, а друго ради. То није нова појава. На концу, и сам Милошевић је својевремено много говорио о миру, док је припремао и водио ратове.
* Српски председник Александар Вучић је недавно казао у Санџаку: „Бошњаци, Србија је ваша земља и будите поносни на њу“. Зар није логично да ово буде примењиво и за све Србе који живе у БиХ – Срби, Сарајево је ваш главни град, а БиХ ваша домовина?
Бошњачки, српски, као и други народи живе у свим државама Западног Балкана. Бошњачки народ је једна етничка цјелина, без обзира у којој држави живи, а исто важи и за српски и друге народе. Међутим, то не може имати импликације када су у питању државе. Народи су једно, а државе су друго. Једини начин да градимо мирну будућност јесте да поштујемо принцип непромјењивости граница, да поштујемо суверенитет и територијални интегритет постојећих држава.
У том смислу, слажем се са вашом оцјеном да би природна импликација изјаве предсједника Вучића била да је БиХ држава Срба који живе у њој. Нажалост тешко ћемо чути такву изјаву.
У једном свом говору у Сарајеву 1970. Марко Никезић је, као тада први човјек Србије, истицао да је неприхватљиво патерналистичко мијешање Београда у унутрашња питања БиХ, те да власти у Београду нису стараоци Србима ван Србије. Иако му је, како је казао, једна српска делегација из Лике дошла у посјету и саопћила да су људи у њиховом крају плакали због те изјаве, Никезић је остао при свом ставу чију је исправност потврдио каснији развој догађаја који је обиљежила Милошевићева великосрпска политика.
* Додик неретко употребљава термин „муслимани“ када говори о Бошњацима. Штавише, у свом говору у Скупштини РС казао је да БиХ никада није имала своју територију, „јер су територију имали Хрватска заједница Херцег-Босна и Република Српска“. Са каквом намером то понавља?
Његова намјера јесте да Бошњаке редуцира на статус вјерске скупине, а затим да тиме шири фобију од Бошњака у исламофобним круговима унутар Европе. Коначни Додиков циљ је представити Бошњаке као страно тијело у Европи, које је пријетеће и не заслужује да има једнака политичка права као „кршћански народи“.
Тиме Додик своју политику уклапа у шири оквир радикалне европске деснице, која је протеклих година ојачала на таласу страхова изазваних мигрантском кризом.
Међутим, Додик очигледно није свјестан промјене климе и у западном свијету, по том питању. Представнички дом Америчког конгреса је, уз подршку Биденове администрације, прије неколико дана усвојио Закон о борби против исламофобије. У западним државама, попут Велике Британије, Њемачке и Низоземске и других, све чешће долазе поруке супротне Додиковим очекивањима, када је ријеч о односу према муслиманима.
На концу, чак и предсједник Русије Путин у својим изјавама показује намјеру да стекне наклоност муслимана и, имајући у обзир да у Русији живи 30 милиона муслимана, сигурно нема интерес да прихвата Додикову идеју о тагетирању муслимана као сигурносног проблема.
Што се тиче апсурдног покушаја да порекне истину о територији БиХ, која је мање-више стољећима иста, то је дио пројекта затирања идеје о државности БиХ. На Републику БиХ од 92. до 95. извршена је агресија, што је утврђено пресудом Међународног суда правде и низом одлука Хашког трибунала. Једина легална власт је била Влада РБиХ, а све остало су биле парамилитарне организације.
*Мађарски премијер Виктор Орбан би, како је најављено, требало да посети БиХ крајем месеца. Како ћете се односити према тој посети имајући у виду његову недавну изјаву да је велики изазов са БиХ „интеграција два милиона муслимана“ која је, имајући у виду злочине и геноцид из 1990-тих изазвала оштре реакције. Зашто је Виктору Орбану важно сачувати Додика од санкција Европске уније?
Додик и Орбан имају заједнички идеолошки именитељ, а то је исламофобија. Орбан се држи, рекао бих, средњовјековних идеја о односу Европе и ислама, потпуно игноришући идеју о једнакости људи, без обзира на вјерску или другу припадност, која је уткана у Европску конвенцију о људским правима и на којој се темељи модерна Европа.
Мађарска влада се и сама налази под пријетњом унутрашњим санкцијама ЕУ, због нарушавања владавине права и демократских постулата. Спашавањем Додика, Орбан жели спасити свог политичког савезника преко којег врши утјецај у овом дијелу Европе.
Мислим да, на крају, ни Орбан ни Додик не могу надвладати снаге које виде Европу као континент либералне демокатије и владавине права, гдје ће се поштовати судске пресуде и гдје нико неће бити подвргнут дискриминацији због свог идентитета. Тај вриједносни оквир је сине qуа нон ЕУ и он мора надвладати, јер алтернатива је мрак и хаос.
Што се тиче његовог доласка у БиХ, он је позван од стране предсједавајућег Вијећа министара. Ми нисмо никога спречавали да долази у БиХ. Колико ја знам, још увијек није затражио састанак са Предсједништвом БиХ.
Данас.рс
