Одговор на текст гос’н Вучића у дневном листу “Данас”.
После Александра Македонског, ево и Александра Србијанског. Човека који ће да нас поведе у Европу, и све да нас учини богаташима. Зато и ја, као и наш Александар Велики, (има га два метра), ризикујући да негде не будем схваћен, а можда ни објављен, ипак покушавам да без идолатријског приступа владајућим елементима и њиховој проевропској политици, да нешто кажем о тој суморној европској данашњици, у којој живим већ преко 40 година.
“Иако Вас, господине Вучићу, подржавам у борби против корупције и домаћег криминала, ипак не разумем толику жељу за улазак у једну испушену масонску заједницу неравноправних народа, каква је Европска Унија. Дело ЦИА-е и Немачке, ми Срби, иначе глуп и заостао народ, бар судећи по ономе што произилази из Вашег текста, изгледа да уопште нисмо разумели политичке и економске процесе који су се ваљали Европом и светом, и да смо сами криви за све што нас сналази. Браво за анализу онога ко води државу!
Високо мишљење о сународницима који су криви углавном за листиће које су убацивали у кутије. Мало ниже наводите да смо штеточине које су живеле у прошлости, уживајући, лакомислено, очекујући да нерадом или подршком с Марса, обезбедимо границе које смо желели, и још додајете да бисмо желели да имамо плате какве имају они који раде двоструко више од нас. Вероватно мислите на своју плату. Имате смисла за хумор, и можда би Ваш чланак био пригоднији за “Ошишани јеж”, али то је моје лично мишљење.
Знам да око Вас сви аплаудирају као што су некада аплаудирали Слоби, а неки и Шешељу. Наше су плате бар десетак пута мање, или чак врло често потпуно виртуелне, непостојеће или замишљене, док су државне границе које помињете вероватно оне које Ваша влада управо зацртава и које се крије у тајном документу на који народ нема права ни да завири. Неписмен народ, шта он зна шта је добар споразум.
Демократија на коју се ослањате и у чије име сте изабрани или постављени, тражи да се спроведе неки референдумчић за тако важна питања судбине Србије. Да се разумемо, далеко од тога да је Европа рај на земљи, али она може за кратко време да постане пакао за Србе. Као што је већ пакао за Грке, Шпанце или Португалце. Као што је већ постала чистилиште за све остале народе јужне и западне Европе.
Уместо што хитате на протестански север, у Берлин и Брисел, да боље прокљувите систем те Европе хранитељке у коју се кунете као у крсну славу, можда би боље могла да се сагледа цела та Јевропа из древне и православне Грчке која је, успут буди речено, измислила и богињу Европу и свету демократију која иде у пакету: Оћеш, нећеш, мораш!
У вашем предивном лирском тексту има и дирљивих момента, голе истине коју је наш народ осетио на сопственој кожи. Када кажете да се Европа безброј пута огрешила о српски народ и државу, што ни сами Европљани не крију, Ви додајете да су често користили двоструке стандарде и аршине за кризу на простору бивше Југославије, као и то да је вечни кривац увек био само један: ми Срби. Пружали су, и пружају, недвосмислену подршку пројекту стварања независног Косова, и чинили још којекакве подвале, ради сопствених интереса.
Анализа и синтеза једне провидне пропаганде
Све горе наведено не тврдимо ми, већ Ви сами тако велите када европски неморал и агресивност представљате као голе чињенице, и тај део текста нас је одушевио. А онда сте га написмено упрскали када се питате како смо то ми, увек најпаметнији, успели да све државе света ујединимо против себе.
Није ли нас наш инат прескупо стајао? Нисмо ли могли да будемо реалнији у својим жељама и захтевима, марљивији у прикупљању подршке за наше политичке ставове, или смо се само ослањали на наше мишиће, епску реторику и ишчекивање дарова с неба? Браво, господине први потпредседниче владе и министре одбране, три пута браво, бивши министре информација, из времена када се организовала та мржња према Србима путем ЦНН-а, Рудер Фина и сличних компанија.
Испада да нас Ви не браните него нападате. Православни Срби криви што другачије мисле од католичко-протестанског Запада. Одговор на питање како то да смо ми у праву, а они греше, могао би да се сведе на познати цитат Галилеја у моменту када су сви мислили да је земља инертна: Ипак се окреће, рекао је он Али то је било давно.
Уствари, прави разлог овог писма је управо Ваш одговор на исто питање, али не овај данас, већ онај када смо се срели у Вашој канцеларији министра информација, у коју Вас је запослио ваш најбољи пријатељ…заборавих му име, ал’ знам да сте његов лик носили на поткошуљи.
Тога дана сте нам дали неколико белих књига НАТО злочина на енглеском, да делимо страним медијима и утицајним људима. Био сам тада у пратњи сада покојног Владимира Димитријевића, иначе цењеног швајцарског издавача, који је објавио стотинак књига против ничим изазваног бомбардовања Србије.
Шапатом и мимиком сте нам објашњавали да Вам је канцеларија озвучена. Ах, умало не заборавих: повод нашег сусрета је био врло праведан и суперинтелигентан закон о цензури, који сте тада спровели, и одредили казне за сваког новинара који би се о Вас и Ваше огрешио.
Наш савет, као тадашњи представници интелектуалаца дијаспоре, био је да не чините греха, да не кажњавате новинаре. Шапнули сте нам да то нисте Ви, него они горе, показујући на плафон који има уши. Тада сте се клели у Русе и Белорусе и цитирали Вашег пријатеља Лукашенка, да Запад тражи српске главе. Слобину пре свега, и Вашу, колико смо разумели.
Знамо да се човек мења у животу, ал Ви га претерасте са окретањем кожуха. Данас, или, боље речено, у листу “Данас“, као да пљуцкате на Русе, које ћемо поштовати и волети, кажете, али који су патуљци, бар како ми глупи посматрачи читамо између редова Вашег предивног текста. Ипак нам се чини као да мало ласкате када помињете неке западне гиганте. Вероватно мислите на Немце, којима остали народи треба да обезбеде добре пензије за њихове маторце, и солидне приходе за остале бираче.
Тако бар пишу многи западни медији који су за цењени лист “Данас” обичне купусове лиске: којекакав “Ле Монде”, или “Фигаро”, “Ле Поинт”, “Мариане”, “Телеграф” ислични који у својим чланцима чешће помињу жељу народа Запада да изађу из европске замке него неке добробити Уније на силу и њене кобне валуте.
Сви знају да је евро справа за мучење народа направљена да осиромаши људе и покорно их држи у беспарици. Јер треба да знате, гос’н Вучићу, да новац сам по себи нема никакву вредност. Лова вреди само ако је многобројна сиротиња нема. Тада је пара ретка зверка, и онај ко је има може да купи шта хоће и кога год хоће. Поготово ако се јефтино продаје…
Видовити Вучко
Драги господине, први од двојице испод-председника владе Србије. Ви сами признајете да сте један од оних који се у прошлости сукобио са европским зулумом, те зато све то итекако добро разумете, мада ипак мислите да после кише и града увек долази сунце. Односно, после бомби по градовима и осиромашеног уранијума по њивама долазе увек страни банкари и домаћи тајкуни.
Не требају Вам шољица кафе, ни тарот карте, да бисте знали да ће Србије за коју годину моћи да буде стварни лидер у региону, по висини плата и пензија, економском расту, политичкој и свакој другој стабилности, вероватно испред својих најближих комшија, као и европских гиганата. Опа, бато! Ја вам верујем: Немци ће ускоро да долазе у Србију да траже посао, као што су то већ радили у доба цара Душана. Њихове ће вешерке опет да служе наше сосе по Војводини као пре рата.
Обећајте, све обећајте; шта Вас кошта. Лепо нас лажите, то народ обожава. Ко то може да провери или оповргне? Србија може и хоће да буде поуздан партнер свима у региону и Европи, казете. Желите да будемо неко ко ће извршавати своје обавезе, ма колико оне биле тешке, јер крајње је време да у стварању пристојне и нормалне Србије, бар мало, заборавимо на личне политичке интересе. То желите Ви, али то можда не желе сви.
А шта мислите да их упитате? Не верујем да се слажете с оваквом идејом, јер ни остале земље Европе не питају своје грађане шта би волели. Француска се једном зезнула и спровела референдум за Лисабонски споразум, народ је рекао НЕ, а Саркози је ипак потписао, као да је народ мачји кашаљ. На следећим изборима је добио шут карту. Народ је стварно стока.
Чим неко ради против њега, он неће да му да глас. Ваљда зато и постоје изборне мућке. У самом уводу Ваше историјске беседе Ви наглашавате да има много образованијих и паметнијих од Вас; додуше, Ви не спомињете да ли су такви у влади или у опозицији.
Потпуно сте у праву, бар за први део реченице. Када кажете да је Европа заједница пет стотина милиона људи који су успели да строгим правилима направе заједнички именитељ вредности које бране, циљева које постављају пред себе и механизама којима решавају међусобне проблем, Ви то цитирате уџбеник за пети разред.
Енциклопедије антимондијалиста називају Европу једном руљом разних народа и култура, традиција и менталитета, у којој влада закон финансијски јачег.Економски потковани медији говоре о презадуженом континету са око 30 милиона незапослених. То је бар три Србије вишка.
По Вашој новој философији, куд сви Турци, ту и мали Мујо. Морамо у Европу. Тако кажете – морамо. А кад је морање, није питање. Чак не морамо ни да их волимо, што нам, свакако, неће тешко пасти, али можемо и морамо да поштујемо њихове законе, правила, права, обавезе и оно што произлази из свега наведеног:успешна и напредна економија; тврдите црно на бело. Напомињем да су, све што наводите, различите речи нашег богатог језика, а значе једно те исто. Некад, док смо живели у турској демократској унији, званој Отоманско ропство, то се називало зулум.
Наша обавеза је да се изједначимо са већином у региону и у финишу будемо успешнији од осталих. Другим речима, Ви бисте да се тркамо са Хрватима, као да су они партизановци, а ми звездаши, или обрнуто. Ви као да сте син друга Тита и баба Ванге. Имате сличан речник. Бар судећи по пасусу усхићења и визијама које пројектујете. Кажете: Имамо сјајне младе људе, образоване, енергичне и заједно с њима морамо да привучемо више инвеститора него наше комшије (опет видимо неке цркнуте краве).
Своје слово о бољем сутра, ви завршавате у стилу Лењина; уверени да ће нека деца Србије у будућности живети једнако, по истим, или сличним правилима, као што данас живе они који су испред нас. Оно “нека” баш нисте морали да стављате. Неко ће помислити да су та нека деца иста ова данас, која студирају на Сорбони и Харварду, а домаће задатке пишу на Хавајима и Малдивским острвима. Једино сте заборавили да кажете да имамо најлепше жене; најбољу ракију и најукусније ћевапе на свету. Е ту би Запад можда и поклекнуо: примили би нас преко реда, пре Хрвата.
Уместо закључка, упозорење публици
Текст о коме је овде реч је написао лично Аца Вучић, и то поводом неког измишљеног празника дана Европе. Треба знати да постоји празник: 8 мај се у преводу увек звао Дан победе над фашистичком Немачком; али да по принципу: кога мораш молити не требаш га љутити, неки промондјалистички елементи су измислили и девети мај, па га назвали празник Европе, јер је тада неки Шуман по наређењу ЦИА-е потписао уговор о угљу и челику у послератној Европи: Јак празник, нема шта!!
У веома конфузном и врло забавном тексту првог потпредседника владе и јединог министра обране, ми људи који живимо на Западу и једемо горки хлеб европске економске тираније, не можемо да препознамо ту европску идеалисану унију којој свака узастопна влада Србије тежи из петних жила.
И док се од Грчке до Енглеске народ пита како да изађе из врзиног кола, које постоји само да се одржи религија светог евра и обезбеди овоземаљски рај немачким пензионерма, ми Срби, народ најпаметнији, хоћемо по сваку цену у унију. Нико не види да је та унија пред распадом, јер је много важније питање ината и заваде.
Ако могу Хрвати и Словенци, што не бисмо и ми, па пукло куд пукло. А може и да пукне; ако не овде, оно негде где Европа тлачи људе и замењује своје становништво страном емиграцијом. У тој благодарној Европи од 27 нација свакодневно бар 10.000 људи остаје без посла. Добро сте прочитали. Сада добро и поразмислите пре него што буде касно. Коме и чему служи сан о таквој Европи.Црвени теписи за њих и црни дани за све остале, је л’ то оно што видовити Вучко назива српски сан?”
Милан Ратковић
©Гето Србија
материјал: Лист против мафије
