Руководство ЕУ и водећи западно-европски медији нашли су у Европи сопственог „Трампа“ – кога не могу да контролишу политичке евро-елите и који је посебно опасан и одлучан са својим паролама за заштиту националних, а не глобализованих интереса. Ради се о премијеру Мађарске Виктору Орбану.
„Сусрет два непријатеља ЕУ“ – на овај начин је немачки месечник Der Spiegel окарактерисао недавну посету руског председника Владимира Путина Будимпешти. Оставимо на савести немачког журнала приписивање непријатељских расположења лидеру земље за коју је ЕУ традиционално кључни трговачко-економски и инвестициони партнер. Хајде да се разаберемо у питању оптужби које су усмерене ка премијеру Орбану – који на свим самитима ЕУ гласа за подршку заједничким одлукама. Такав он већ постаје дубоко конспиролошки непријатељ или шпијун…
А ако ћемо конкретно, онда шефа мађарске владе инкриминише пре свега та околност да он оштро критикује ЕУ и Немачку и не само по питањима миграционе политике“. [http://www.spiegel.de/politik/ausland/wladimir-putin-besucht-viktor-orban-in-budapest-treffen-sich-zwei-eu-feinde-a-1164837.html]
Очигледно, овакве критике су за ЕУ и Немачку већ довољне да би се државни руководилац суверене земље означио као непријатељ. Постоји још једна основа оптужбе према верзији недељника Der Spiegel: Виктор Орбан редовно демонстрира «своје тесне односе» с Владимиром Путином. Да, генерално и руског лидера „ретко примају са таквом радошћу“ негде друго као у Мађарској. Но, ево још једне тачке оптужнице: „оба политичара воде старомодну политику – уз помоћ споразума“. „Њих сједињује склоност ка решењима питања на старомодан начин – стискањем руку мушкараца, чија је реч закон“ – солидарише се са немачким недељником немачки часопис Die Welt…
Поред тога, немачки медији су принуђени да признају да је Мађарска поднела веома озбиљне губитке од „рата санкцијама“, који је ЕУ објавио Русији. Само у периоду 2014-2016. године указани губици од нарушавања узајамних трговачко-економских веза са Москвом, премашују 6,5 милијарди евра. Ради поређења: позитивни салдо свеукупног спољнотрговинског обрта Мађарске по резултатима за 2016. годину износили су око 5 милијарди евра. [https://www.welt.de/politik/ausland/article161774216/Putin-nutzt-die-Buehne-die-Orban-ihm-gibt.html]
Но, да будемо отворени – Берлин и Брисел данас не плаше само и не плаше толико „способност споразумевања“ и „руковања“ Мађарске у односима са Русијом, него и покушаји Виктора Орбана и његовог кабинета да се како-тако супротставе самоубиственом курсу бриселске бирократије за јединство ЕУ и преживљавање Европљана (активно подржаваном од стране федералног канцелара Ангеле Меркел). Кључна – али не и једина тачка овог курса јесте растакање културно-националних и државних темеља европске цивилизације на фону форсираног прилива (а у суштини – призива) у Европу стотина хиљада и милиона избеглица из северне Африке и држава Блиског и Средње Истока.
Мађарска представља једну од малобројних држава-чланица ЕУ која покушава да се како-тако супротстави горе указаној тенденцији – у том смислу и посредством пооштравања имиграционе политике. На конференцији за медије која је ових дана одржана у Будимпешти, званични представник мађарске владе Золтан Ковач је потврдио намеру кабинета да се и даље противи приливу нелегалних миграната, у том смислу и посредством јачања граница и стварања одговарајућих преградних грађевина, а такође је позвао ЕУ да плати за погранични „зид“, изјавивши: „Ми желимо да се солидарност показује у конкретним дејствима, а не у простим саопштењима“. Мађарска не штити само себе, него и „сваког грађанина континента против прилива нелегалних миграната“ – подвукао је у вези с тим представник кабинета Виктора Орбана. [http://www.vestifinance.ru/articles/90438]
Према расположивим информацијама, изградња преграда на граници Мађарске са Србијом и Хрватском током 2015-2016. године од многих у Бриселу је названа „Орбановим зидом“ по аналогији са „Трамповим зидом“ (који нови председник САД жели да построји на америчко-мексичкој граници како би задржао прилив нелегалних имиграната) коштао је мађарски буџет око 800 милина евра. И Будимпешта рачуна да ће фондови ЕУ покрити бар половину те суме – поготово што се за друге, мање важне потребе, средства традиционално налазе.
Међутим, очигледно је да се управо за циљеве који интересују Мађарску, неће наћи новац у каси ЕУ. Из тог једноставног разлога што супротстављање нелегалној миграцији не спада у актуелне приоритете Брисела – за разлику од, на пример, манијачке тежње да се блокира реализација руских пројеката по питању обезбеђења поузданог снабдевања Европљана енергетским ресурсима.
Петар Искендеров, Фонд стратешке културе
