У трци за откуп дугова једне од највећих домаћих компанија су МК Миодрага Костића и конзорцијум два америчка инвестициона фонда. Онај ко се први договори са банкама могао би постати нови већински власник Викторије.
НИН-ови извори тврде да и банкама више одговара да своје дугове продају заинтересованим инвеститорима, па чак и уз велики отпис, јер би у супротном Викторија могла да оде у стечај, па би кредитори били још више „ошишани“. Зато се и очекује да ће до договора банака, садашњих власника и заинтересованих купаца сигурно доћи. А ко ће постати већински власник Викторија групе, зависиће од тога ко је спреман да банкама плати више за откуп њихових потраживања.
Да су се дугови Викторија групе домаћим банкама и страним финансијским институцијама показали као тврђи орах но што је руководство ове компаније мислило пре годину-две дана, када је у финансијском извештају наведено да ће компанија „бити у могућности да из пословања генерише довољно новца за плаћање својих обавеза“, показује журба да фирма пронађе новог власника. НИН сазнаје да конзорцијум два инострана инвестициона фонда Јорк капитал менаџмент и Елементс капитал партнерс преговара са банкама којима Викторија група дугује како би откупили њихова потраживања. Уколико у томе и успеју, ови фондови могли би за око половину износа дуга, постати већински власници Викторија групе, коју чини чак 15 зависних предузећа. У саопштењу које су издали почетком ове недеље, представници инвестиционих фондова тврде да су се прошлог петка састали и са премијерком Аном Брнабић, али и са банкарима који држе дугове Викторија групе и који су се, стоји у саопштењу, обавезали да ће пронаћи решење да сачувају сва радна места у овој компанији, али и посао за неколико хиљада локалних пољопривредника који раде за њу. Поменути фондови, кажу, намеравају да уложе и додатних 100 милиона евра како би од готово посрнуле компаније направили регионалног лидера у сфери агробизниса, и „радују се што ће новац уложити пре краја ове године“.
НИН, међутим, сазнаје да у овој трци за већинско власништво у Викторија групи нису сами, као и да посао преузимања власништва неће ићи тако брзо и лако као што се најављује за почетак децембра. Наиме, исте намере као и два фонда има и МК група Миодрага Костића, иако је из ње, такође прошле недеље, стигло саопштење медијама да не објављују непроверене информације. А огласили су се после навода да „Костић купује Викторија групу“.
Према сазнањима НИН-а, намера оба потенцијална купца је да се договоре са банакама да од њих откупе 265 милиона евра дугова Викторија групе. Наравно, уз дисконт који би могао износити и више од 50 одсто, те да онда конверзијом тог потраживања у капитал компаније постану њени већински власници. Поједностављено, инвеститори би од банака могли купити дуг за 120 до 160 милиона евра, јер банке су свесне да од дужника, Викторија групе, тешко да могу наплатити више. Тиме би будући купац дуга стекао право да се упише као већински власник компаније. Тиме би, највероватније, не само стекли могућност да групом управљају, него би Викторија групу очистили и од дугова који се показали као непремостива препрека за њено даље пословање. Против ове стратегија нема ништа ни садашња управа Викторија групе, јер је свесна да је и за компанију то најбоље решење, с обзиром на то да је погрешним пословним одлукама од пре неколико година и запала у финансијске проблеме.
Извори НИН-а блиски кредиторима кажу да су они прилично нестрпљиви, те је решење потребно пронаћи што пре, али оно није једноставно како се у медијима представља. Најпре је потребно постићи договор са девет кредитора – седам домаћих банака, Европском банком за обнову и развој и Међународном финансијском корпорацијом (огранак Светске банке) – о откупу целог или бар највећег дела дуга, а то није лако, јер банке имају и „различите износе кредита и различита средства обезбеђења“, а сви ранији покушаји да се дуг откупи уз одређени отпис су пропали. Будући купац са банкама мора да договори цену откупа тих потраживања и онај ко у томе успе, вероватно ће много лакше након тога постићи и договор са садашњим акционарима Викторија групе о структури будућег власништва и начину управљања компанијом, након промене власничке структуре.
Викторија групу су, иначе, пре 16 година основали Станко Поповић, Милија Бабовић и Зоран Митровић, али током претходних година компанија се ширила, мењала је и седиште и сувласнике. Власничке уделе стекли су, у међувремену, и ЕБРД (21,35 одсто) и Апсара лимитид са Кипра (11 одсто), док по 22,55 одсто удела имају Зоран Митровић и Милија Бабовић. Преосталих 22,55 одсто Викторија група је пре неколико година откупила од Станка Поповића, па је сама компанија постала власник његових акција.Упућени кажу да је компанија запала у проблеме у пословању због немогућности да поврати или чак и да покрене неке од својих инвестиција, што ју је онда довело у ситуацију да фирме у њеном саставу, попут Сојапротеина који је јединствен по томе што једини производи генетски немодификовану соју у Европи, оптерећене високим трошковима камата, почну да послују са губицима, уместо са профитом.
Према консолидованом финансијском извештају за 2016. Викторија група је забележила нето губитак од 4,8 милијарди динара, троструко већи него годину дана раније. Пословни приходи пали су са готово 57 на 45 милијарди динара, док су приходи од продаје робе смањени на трећину. Група, ипак, има највећи проблем са кредитима – ем што достижу 258 милиона евра (плус још око 6,7 милиона евра динарских кредита), ем што је већина доспела за наплату, па се чека исход преговора са стратешким партнерима. Зато се у финансијском извештају и наводи да су краткорочне обавезе Викторија групе последњег дана 2016. биле веће од њене обртне имовине.
Иако упућени кажу да их не чуди заинтересованост инвеститора за већинско власништво над Викторија групом, јер у њеном саставу има атрактивних производних погона, попут Викторија логистика, Викторијаоила у Шиду, Сојапротеина, али и Ветеринарског завода у Суботици, чињеница је да је већина компанија које чине групу прошле године запала у губитке. Гледајући њихове појединачне финансијске извештаје види се да је Сојапротеин, примера ради, из добити од 1,1 милијарду у 2015. прешао у губиташа наредне године, са оствареним нето губитком од 383 милиона динара, а исто се десило и фирми Викторијаоил, као и Луци Бачка Паланка, која је такође у саставу Викторија групе. Извори НИН-а наводе да је овај губитак последица неких лоших пословних одлука у претходном периоду, када је било доста грешака и са финансирањем сетве код коопераната.
У Викторији за НИН кажу да континуирано разматрају опције за стратешка партнерства, заједничко инвестирање, аквизиције и спајања, али да не могу коментарисати даље планове док трају преговори. Ипак, кажу да се тренутно преговара у име целе групе, а не појединичаних компанија у њеном саставу. На питање шта је довело до проблема у пословању и губитака, одговарају: „Основни покретачи смањења добити компанија, попут Сојапротеина или Викторијаоила, јесу усклађивање тржишне вредности њихове нон цоре имовине са тренутно важећим тржишним околностима, као и висока оптерећеност компанија расходима за камате и курсним разликама“. Упитани шта се десило са њиховом фабриком биодизела у Шиду, кажу да је један од важних разлога за доношење одлуке о овој инвестицији било очекивано усвајање еколошких прописа у складу са регулативом ЕУ, који би регулисали обавезу мешања одређеног процента биодизела у дизел гориво које се користи на домаћем тржишту. „Тренутно ова фабрика производи само јестиво рафинисано уље, али уколико се стекну тржишни услови односно потреба за биодизелом, опрема и технологија омогућавају да се поново почне производња биодизела“, кажу у Викторија групи, додајући да су до потписивања „стенд стил“ аранжмана са кредиторима (мировање обавеза) уредно плаћали своје обавезе и да су до тада укупно за камате исплатили непуна 63 милиона евра. „Тада су почели преговори са стратешким партнерима и они треба да резултирају репрограмом дугова који ће омогућити усклађеност са отплатним капацитетом компаније и унапредити раст и развој кроз нове инвестиције, првенствено у Сојапротеину“.
НИН
