Вилхелмова „скромна“ понуда

Пре неколико дана је немачки амбасадор у Србији Хајнц Вилхелм обрадовао своје велике пријатеље у Немањиној 11 поруком да не морају да уведу санкције Русији. Довољно је „само“ да Србија не призна да је Крим саставни део Русије: „За нас је важно да се Србија прикључи ставу ЕУ кад је у питању Крим, односно да је његово присаједињење Русији у супротности са међународним правом. Непризнавање анексије Крима је за нас важно, а не толико да Србија уведе санкције Русији“.

Вилхелм је очигледно сав у духу новогодишњих празника, па је чак решио да увесељава онај свеснији део српске јавности и одглуми, у име своје земље, улогу великог поштоваоца међународног поретка. Ништа што Немачка крши међународно право на овим просторима још од 1991. године, када је једнострано признала независност авнојевске Хрватске и Словеније и, наметнувши свој став остатку тадашње ЕЗ, свесно изазвала грађански рат, што је учествовала у злочиначкој НАТО агресији на СРЈ 1999. и наставила истим путем 2008. године када је једнострано признала тзв. косовску независност. То је лепота „демократске“ контроле медија – можеш од себе да направиш шта год хоћеш, и да онда одглумиш да и ти и публика чврсто верујете у то.

Наравно, све ово неће тешко пасти властима Србије, јер то управо и јесте њихова политика: нема санкција Русији – чак ни кад Србија уђе у ЕУ, по оптимистичној прогнози председнице Народне скупштине дате приликом посете Русији, али је зато, како је не једном подвукао Александар Вучић, Крим саставни део Украјине.

Сигурно је да многи у Србији мисле да је ово исправан став, и да се тиме „штити“ српска позиција у вези Косова и Метохије. Ово упркос свим напорима које напредњачко-социјалистичка осовина, уз помоћ кооперативног Уставног суда Србије, чини у правцу пузајућег признања независности свете српске земље. Јер, овај став делује као да принципијелно стоји на савременим међународноправним постулатима суверенитета и територијалног интегритета и, стога, бар формално омогућава Србији да тврди да је оштећена страна и да јој је, кад је реч о једностраним признањима Косова*, учињена неправда.

Но, ради пуног сагледавања ситуације, неопходно је узети у озбир релевантне ставове двеју држава које су се сада нашле на челу борбе за очување, па чак и обнову каквог-таквог међународног поретка. Реч је о Русији и Кини. Обе земље су, поводом украјинске кризе, искористиле прилику да додатно разјасне питања суверенитета и територијалног интегритета у светлу ситуације у свету и понашања најпре западних актера. И колико се та разјашњења односе на питање Крима, толико се, неизбежно, односе и на питање КиМ.

У априлу месецу 2014. године, амбасадор Русије у СрбијиАлександар Чепурин рекаоје да се припајање Крима Руској Федерацији не може поредити са једностраним проглашењем независности Косова: „Живимо у свету двоструких аршина. Косово је незаконито отргнуто од Србије, а Крим је извршио уједињење са Русијом у складу са међународним правом“, рекао је Чепурин на округлом столу „Косово-Крим: Сличности и разлике“, који је одржану Београду.

Како је објаснио, Крим се обратио Русији са молбом о уједињењу, и кримска скупштина је донела одговарајући документ који је био размотрен у руској Думи, чиме су узети у обзир међународно право и повеља Уједињених нација, док је у Кијеву извршен, како је рекао„државни удар“.

„Када је Косово прогласило своју независност, у Србији је постојала легална власт. Све се на Косову десило захваљујући војном удару изван граница, када су погинуле хиљаде људи“, рекао је тим поводом амбасадорЧепурин.

Другим речима, разлика је суштинска – Косово je, посредством западне интервенције,отето, aКрим се, као реакција на западну интервенцију,одвојио.

Оно о чему је говорио амбасадор Чепурин у априлу у Београду додатно је разјашњено као принципијелна државна позиција Русије у годишњем обраћању руског председника Путина Федералној скупштини Руске Федерације 4. децембра 2014. Владимир Путин је такође назначио да је уУкрајини, као у некадашњој СФРЈ, односно касније СРЈи Србији,дошло до спољне интервенције, односно споља подстицаног „државног преврата“, како га је назвао руски председник. У тим условима је на Криму „одржан референдум, када су становници полуострва јавно изразили жељу да се припоје Русији“, што је потврђено одлуком легално изабраног кримског парламента.

Осим права кримског народа да се, у условима спољног уплитања, а и на основу мишљења Међународног суда правде о једнострано проглашеној независности „Косова“ изјасни о својој будућности, Путин је навео још један аргумент: цивилизацијски, односно сакрални: „Управо ту, на Криму, у древном Херсону, или Корсуни, како су га звали руски летописци, био је крштен кнез Владимир, који је затим крстио и читаву Русију. То нам даје право да кажемо да за Русију Крим, древни Корсун, Херсонес, Севастопољ имају велики цивилизацијски и сакрални значај. Као што је Храмовна гора у Јерусалиму за оне који исповедају ислам или јудаизам“.

За Русију, по речима њеног председника, Крим је, попут Косова и Метохије за Србију – света земља, која стоји у темељу руског идентитета и националног конституисања, и која ће остати у њеном саставу, како је истакао – „заувек“.

Кина је дала принципијелну подршку оваквом становишту још у новембру 2014, па га чак и додатно прецизирала. Кроз уста Гуеј Цонгјуа, директора Одсека за Европу и Централну Азију Министарства спољних послова Кине, речено је следеће: „Ми смо против тога да народности добијају независност путем референдума. Кад је реч о Криму, њега одликују веома специфичне карактеристике. Врло добро смо упознати са историјом припадности Крима… Све у свему, проблеми народности у неким земљама потичу од политике двоструких стандарда неких земаља које, на основу сопствених себичних интереса, подржавају одређену етничку групу и гурају је у правцу одржавања референдума о независности. То је манифестација двоструких стандарда у служби Сједињених Држава. Зарад сопствених циљева, САД се уплићу у унутрашње ствари других држава кроз употребу силе, без одобрења Савета безбедности УН. Кина се чврсто противи оваквом приступу… Такво деловање заоштрава међуетничке противречности и доводи до оружаних сукоба… Кина има пуно разумевање за изазове и претње с којима се Русија суочава у вези украјинског питања и подржава приступ Москве његовом решавању. Нисмо заинтересовани да гледамо оружани сукоб на украјинској територији и желимо да се то питање реши на политички начин. Противимо се спољном мешању у унутрашња питања Украјине путем државних преврата.“

Да сумирамо, Русија и Кина су, поводом питања Крима, остатку света представиле основно начело, које се лако може применити и на случај Косова и Метохије:

Без обзира на вербалну подршку начелима међународног права, независност, суверенитет и територијални интегритет су лишени садржаја ако им се не пружа пуно поштовање, тј. ако се спољне силеумешају тако да, одржавајући љуштуру суверенитета и територијалног интегритета, изврше или организују превратеу сувереним државама. У том случају, треће силе, које нису учествовале у агресији,имају право на заштиту сопствених интереса, а народи или територије који су непосредно погођени актом спољног мешања имају право да предузму мере самоодбране, укључујући и отцепљење, спроведено демократским путем.Исто тако, ни плодови спољне интервенције, попут насилног, једностраног отцепљења – нису прихватљиви, и представљају кршење међународног права и његових одредби о поштовању суверенитета и територијалне целовитости држава.

Конкретно, после новихруско-кинескихпрецизирања значења суверености и територијалне целовитости, изнетих током 2014. године, могу се извести следећи  закључци:

1. Крим има право на отцепљење, засновано на историјским и сакралним аргументима, и на чињеници да се, у чину самозаштите, одвојио од државе у којој је споља организован преврат и започет оружани сукоб;

2. Косово*нема право на отцепљење, тј. његово отцепљење је нелегално и нелегитимно, с обзиром да је непосредни, циљани резултат спољног (западног)мешања. Уз то, историјски и сакрални аргументи говоре у прилог остајања КиМ у границама Србије, као што говоре у прилог поновног уједињења Крима са Русијом;

3. Абхазија и Јужна Осетија имају право на отцепљење, у склопумерасамоодбране против резултата западно-спонзорисаног мешања у унутрашње ствари Грузије организовањем обојене револуције у новембру 2003, односно агресије на Абхазију коју је западно инсталирани режим Сакашвилија покренуо у августу 2008, као и на историјском основу;

4. Кина има право на васпостављање суверенитета на свим територијама које су јој насилно отцепљене услед западног мешања или агресије, што је већ и учињено у случају Хонгконга и Макаоа.

5. Начелно би се могле довести у питање све промене граница узроковане западним интервенцијама и уплитањима у унутрашње послове суверених држава.

Из горе наведеног, можемо извући основи закључак: немачка позиција по питању потребе српског непризнавања повратка Крима у оквире Русије, осим што је лицемерна, не поштује ни слово ни дух међународно-правног поретка. С друге стране, руско-кинески став је једини који има шансу да врати међународно право на светску сцену, да поврати његов легитимитет и садржај, и да обезбеди његово поштовање.

Стога Србија, када процени да треба, а после консултација са својим савезницима, сасвим легитимно могла да изнесе став:

КиМ је Србија – Крим је Русија.

Александар Павић, Фонд Стратешке Културе