У “Нуклеарним објектима”, у Винчи у среду створени нови проблеми у вези са чувањем отпада. Нико не контролише складиштење радиоактивног материјала, нити где га све има по Србији

КОМИСИЈА је у среду почела истрагу у ЈП “Нуклеарни објекти Србије” о догађају од 19. априла, када је петоро радника било изложено дозама зрачења већим од дозвољених. Шта се заправо догодило, да ли је то оставило последице на здравље радника и да ли је манипулисање радиоактивним сребром у базену могло да буде безбедније, биће познато тек за десет дана.

Истовремено, полемика између челних људи ЈП НОС и запослених инжењера прешла је границе толеранције. Директор др Јагош Раичевић у среду је још једном рекао како акцидента није било, док са друге стране, инжењери тврде да се свака непредвиђена ситуација назива акцидентом. А ова је то, свакако, била.

ОЗРАЧЕНО СРЕБРО ЧЕКА ПОЛА ВЕКА ЗА комад озраченог сребра, који је 19. априла повећао радиоактивност око базена, крај реактора, нико није знао да постоји и да је ту смештен више од пола века. И сами инжењери и техничари изненадили су се када су га пронашли у једном од канала на дну базена са радиоактивном водом.

Говорећи о овом догађају, Раичевић и проф. др Уранија Козмидис Лубурић, преседница УО продузећа, указали су и на нове проблеме, говорећи да, заправо, нико не зна где све у Србији има радиоактивних материјала који зраче, а требало би да се налазе искључиво у надлежности ЈП НОС.

– Пословима са радиоактивним материјалима, попут јављача пожара или громобрана, који би по закону одавно требало да су уклоњени са свих објеката, може да се бави било ко – каже Раичевић. – То је уносан посао, јер око хиљаду евра кошта скидање само једног радиоактивног громобрана. Многи само узму новац и скину, рецимо, громобран, али га никад не донесу у хангаре ЈП НОС на безбедно складиштење, него га баце где стигну.

За овакве манипулације оптужили су понајвише запослене у Институту “Винча”, од којих, кажу, многи имају приватни бизнис у области радиоактивног отпада. Зато су, речено је у среду у НОС, подруми Института пуни озрачених материјала. Не зна се ни шта, ни колико зрачи.

– И проблеме у ЈП НОС јавности жели да подметне наша конкуренција – сматра Козмидис Лубурићева. – Колико се не води рачуна о овим стварима, показује и да су, рецимо, на Техничком факултету у Новом Саду, где сам запослена, платили Ромима да скину радиоактивне јављаче пожара.

САСТАВ КОМИСИЈЕ – СУКОБ ИНТЕРЕСА У ЈП НОС незадовољни су што у комисији која је у среду почела да истражује спорни догађај, када је зрачење било повећано, нема представника Агенције за заштиту од јонизујућег зрачења, а има двоје њихових колега из Института “Винча”. Они су им, кажу, конкуренција, па би могло да буде сукоба интереса.

А из “Винче” кажу да не виде разлог зашто из НОС упиру прстом у њих.

– Боље би било да се баве проблемима у сопственим дворишту, него да пребацују лоптицу у наше – каже за “Новости” Јован Недељковић, директор Института “Винча”. – Они су формирани да би се бавили реактором и хангарима, а не громобранима. А наши међусобни односи немају никакве везе са проблемима у НОС.

А за подстицање проблема у ЈП НОС, у овом предузећу “лоцирали су” неколико спољних непријатеља. Један је, по свему судећи, и Агенција за заштиту од јонизујућег зрачења (СРПНА), коју оптужују да одуговлачи са издавањем лиценце за хангар 3, у коме треба да буде безбедно ускладиштен сав нуклеарни отпад који се деценијама чува у “Винчи”.

– Хангари 1 и 2, у којима се сад чувају бурићи са отпадом, у таквом су стању да у њима није добро држати ни кокошке, а камоли радиоактивни отпад. Немамо појма чега све има у тим складиштима – упозорава Козмидис Лубурићева. – Не знам зашто нам већ не издају лиценцу, да можемо сав тај материјал да сместимо на сигурно. А ако не радимо добро, нека нам узму лиценцу.

И док директорка СРПНА каже да су из ЈП НОС тражили само лиценцу за хангар 3, а не и за остале објекте и делатности, у овом предузећу тврде другачије. Споре се и око тога да ли је била потребна дозвола Агенције за спорну акцију изведену 19. априла. Све у свему, иако би област нуклеарне сигурности и безбедности требало да буде уређена више него било која друга, у раду са озраченим материјалном има, очигледно, исувише пропуста.

Недавно је пукла цев у подруму “Винче”, па се вода излила на радиоактивни материјал, коме ту није било место. Против бившег директора поднета је пријава због непоштовања прописа о јавним набавкама. Садашњи челни људи покренули су кривичне пријаве против још неколико бивших. Када су копани темељи за хангар 3, откривени су извори зрачења у земљи, за које нико није знао. И док се неправилности откривају једна по једна, грађани нису сигурни да ли и са депонија поред којих пролазе не зрачи понешто од материјала који би требало да је безбедно ускладиштен.

Новости