Медији на немачком се све више баве новим Мајкрософтовим оперативним системом Виндоус 10. Амерички концерн се нашао на мети критика због шпијунирања својих корисника које је веће него икад.
Поводом Мајкрософтове актуелизације оперативног система Виндоус на верзију 10, многи немачки медији на немачком језику пишу о врло проблематичној заштити личних података корисника тог система. Немачка Централа за заштиту потрошача је после тестирања новог оперативног система саопштила да он претвара рачунар у „неку врсту приватног апарата за прислушкивање“: „Мајкрософт сакупља не само имена, адресе, бројеве телефона, податке о старости и полу корисника, већ региструје и где се рачунар налази, све садржаје на интернету које је корисник прегледао Интернет експлорером, податке о особама са којима је корисник у контакту као и појмове које је укуцавао у претрагу. Корисници дигиталних уређаја су и сами постали роба која се износи на тржиште“.
Већина медија као решење предлаже да се приликом конфигурисања „десетке“ одређене функције једноставно искључе. То је и један од главних аргумената присталица новог оперативног система, који тврде да Мајкрософт поступа коректније од конкуренције (пре свега Гугла и Епла) јер не крије шта ради и даје кориснику могућност да заштити своје податке – додуше, у том случају му неће стајати на располагању све функције. Но, и поред могућности конфигурације, „систем очигледно телефонира са централом и када корисник то не зна или не жели“, пише аустријски Стандард, додајући да се „комплетно искључивање функција трансфера података не може избећи.“
„Ако се, на пример, деактивира Кортана – алатка у виду „асистенткиње“ која прима и извршава инструкције – као и опција да укуцавање појма у стартни мени Виндоуса покрене и претрагу на интернету, ипак ће и даље бити преношени подаци на основу којих може да се идентификује рачунар. Корисници при томе мисле да у случају да су искључили поменуте функције више нема повезивања са интернетом […] Систем, осим тога, у редовим временским размацима шаље податке на Мајкрософтов сервер ссw.ливе.цом, чак и онда када су корисници деактивирали везу с њим, па и када се приликом активирања оперативног система употреби локални налог који није повезан са налогом код Мајкрософта“.
ИТ-портал Хајзе критикује и чињеницу да Виндоус 10 нема добру заштиту криптогафских протокола који омогућавају сигурну комуникацију преко интернета: систему је довољно да одговарајући цертификат потиче од издавача који је похрањен у „десетки“, и када то установи, беспоговорно га прихвата. При томе сваки издавач регистрован у систему може да издаје цертификате за сваки сервис – што значи да то нападачу на систем омогућава увид у осетљиве податке уколико се послужи цертификатом неког од издавача који су познати систему.“
„Ако нападач уз помоћ лажног цертификата пропрати шифровану размену података између корисника и Мајкрософтовог сервера, добиће и интернет-адресе и све параметре о сурфовању корисника интернетом, а у одређеним случајевима и „колачиће“, корисничка имена и лозинке, па чак и локалне адресе интранет-страница које се користе у фирмама – јер Мајкрософт и њих шаље на свој сервер […] Потребно је добро проучити могућности да се подешавањима функција Виндоуса бар донекле осујети ова манија сакупљања података.“
Интернет-магазин за љубитеље технике Терн он донео је текст под насловом „Мајкрософт и поред свега и даље шпијунира“. Набројивши већ описане рупе у систему заштите података, портал пише да „је Мајкрософт на питања о томе одговорио да Виндоус 10 стално добија нове функције и да је зато размена података неопходна. Осим тога, да корисници само треба да деактивирају одговарајуће опције у менију да би престало слање података овом концерну. Но, и у случају конфигурације која максимално штити личне податке, шпијунирање није сасвим прекинуто. Тако остаје отворено питање: колико Мајкрософт заиста озбиљно схвата заштиту података?“
Остаје да се провере и друге оптужбе на рачун великог концерна, на пример, да рачунари са његовим оперативним системом шаљу Мајкрософтовим серверима и податке о свему што је укуцано преко тастатуре, те о свим аудио или видео садржајима који су покренути у рачунару.
Саша Бојић, Дојче веле
