Не смете да заборавите прошлост, ако желите да створите вино будућности. Његова константно успешна каријера успешног винара то и потврђује, а тога се очигледно и доследно придржава Божидар Александровић, власник Винарије “Александровић”, Шумадинац кога су родитељи, и сами израсли из традиције шумадијске, виноградарске земље, школовали да им се врати и учврсте тако нераскидив спој за чудесном земљом, која снове претвара у стварност.
А, зашто мајстор:
– У производњи вина ослањамо се на искуства предака, нова научна знања и модерну технологију, али с поносом кажемо да су наша вина ручни рад, уникатан производ који вам доноси уживање да у чаши осетите мирис Шумадије, Опленца и Винче, села са историјским именом које потиче још од Римљана – објашњава власник винарије која се прва, и за сада једина у Србији, изборила за пласман на пробирљиво тржиште Јапана, које даје, али и тражи само најбоље.
У садашњем организационом облику, Винарија “Александровић” постоји нешто више од 20 година, али се ова породица виноградарством и винарством бави више од 100 година. Божидаров прадеда био је, 1903. године, један од оснивача чувене Винчанске виноградарске задруге, а он је четврта генерација винара Александровића.
Да све има дубоке и неисцрпне корене говори и податак да име једног Александровићевог вина, из такозване премијум класе, носи име “родослов”, што управо указује на поменути однос према традицији и везаности за земљу са које потиче. То је њихов – родослов.
И још један пример:
– Када је чувени дворски подрумар на Опленцу, Живан Тадић, који је после Другог светског рата емигрирао у Канаду, чуо да обнављамо винарску традицију опленачког краја, 1992. године послао нам је пожутелу, оригиналну рецептуру, сортни састав “тријумфа” најбољег вина краљевих подрума, које се пре рата пило скоро на свим европским дворовима.
Вина из Винче могу да се купе у Сан Франциску, Чикагу, Лос Анђелесу, Лондону, а биће ускоро и у понуди продавница и ресторана у Токију. Годину и по дана припреман извоз вина у Јапан, Винарија “Александровић, из Винче код Тополе, почеће за месец дана, у сарадњи са увозничком кућом “Макото инвестманс”. С обзиром на то да “макото” на јапанском значи искреност и поштење, а имајући у виду карактеристичан пословни однос Јапанаца, очигледно је да и ово име има неко дубље значење.
“ШУМАДИНАЦ”
Уговор о извозу премијум вина у Јапан потписан је на три године, у првој је планиран извоз 5.000, а у другој двоструко више флаша, највише пенушавог вина “тријумф”, које не може да се зове шампањац, па су га произвођачи назвали “шумадинац”. Али, “шумадинац” произведен по свим правилима француске технологије и шумадијске душе, како каже Божидар Александровић, говори све језике, а ево сада и јапански, што је у Винчи потврдио и Масафуми Куроки, амбасадор Земље излазећег сунца у Београду.
П. Парезановић, Новости
