Интернет, у опште прихваћеном глобалном поимању, 2014. године може да нестане, а његово место ће заузети десетине националних мрежа са ограниченим приступом иностраним ресурсима. Уосталом реална претња сужавања простора интернета произилази од самих мрежа – врши се комерцијално атаковање сваког појединог корисника, око којег се гради његов засебни виртуелни свет.
Разговори о сегментацији и распаду интернета на националне домене воде се дуже времена. У овом случају, сличну прогнозу је изнела руска антивирусна „Лабораторија Касперског“.
Међутим, целовитост интернета тренутно није под претњом, износи уверење Фјодор Смирнов, секретар руског одељења међународне организације Internet Society (ISOC Russia Chapter):
– Ми не уочавамо пораст фрагментације интернета. Пре је супротно, глобална мрежа је била и остаје простор, који обједињује различите језике, културе, технологије и погледе на свет. Недавно је међународна корпорација ICAN, која управља системом интернет адресирања, променила слоган, који сада гласи One world one internet. Један свет – један интернет. Ова позиција постаје све уочљивија и у области регулисања интернета. Другим речима, ми сматрамо да сада интернет у свакој земљи добија специфичне националне контуре. И то је довољно природан процес. Али притом је он и даље глобална средина како са технолошког аспекта, тако и као информативни простор.
У свету постоје примери технолошке реализације националног интернета. То је кинески интернет. Велики кинески фајервол. Али ипак нема индиција да се свет креће у овом правцу, сматра експерт. Осим тога, упоредно са развојем рачунарства у облаку, затварање информације је све компликованије.
Међутим ово мишљење није јединствено. Низ експерата сматра, да са порастом претње безбедности у мрежи, биће у порасту и тенденција ка изолационизму у интернету. А то ће, са своје стране да подстиче сајбер криминалце на развој „даркнета“ са анонимним сервисима и приступом преко специјалних лозинки.
Када је реч о перспективи распада интернета, не треба заборвљати, да је он у значајној мери већ ограничен, између осталог и националним законодавствима. Нису сви сервиси приступачни у разним деловима данашњег света, констатује интернет-експерт Антон Меркулов.
У суштини Интернет је сегментиран одавно, јер уколико узмемо закон о ауторским правима, који је различит у различитим земљама, онда корисници знају, да ми не можемо користити многе америчке и енглеске сервисе. А уколико се нађете ван Руске Федерације и покушате да легално погледате руске филмове, бићете обавештени, да је овај садржај приступачан само на територији Руске Федерације.
Још пре неколико година, перспектива сегментације интернета изгледала је као маловероватна, коментарише ситуацију за „Глас Русије“ интернет-експерт, генерални директор компаније за разраду сајтова „Стратег“ Јекатерина Аксјонова. А сада не само да постоје националне „субмреже“, него и ограничења за кориснике. Тако, на пример, у многим интернет-продавницама САД немате право на куповину, уколико нисте резидент ове земље. Сегментација интернета има неколико праваца, наглашава Аксјонова. Државна политика је само један од праваца.
Тренутно, нема такве варијанте за ситуацију у будућности, према којој ће интернет бити разбијен на стотину и више малих „интернетића“. Пре ће до бити одвајање од општег интернационалног интернета, неки „интернет плус“, на пример амерички и неколико затворених интернетића за становништво земаља са тоталитарним режимима.
Далеко озбиљније корисницима прете комерциалне компаније, него државе. Комерцијалне компаније улажу огромна средства у прикупљање и обраду информација о сваком појединцу, – то је познато под називом кастимизација интернета. Јекатерина Аксјонова наглашава: мало ко спомиње такав феномен, као добровољно формирање од стране појединог корисника свог личног интернет-света, а то увелико намећу глобалне компаније.
Осим стварања интернета за становништво посебно несрећних држава, ми се крећемо у правцу да сваки човек прави свој лични интернет. Све комерцијалне услуге толико су чврсто оријентисане на кастимизацију, прилагођавање сваком поједином кориснику, да је то застрашујуће. Уколико направите упит по неком питању са свог компјутера, а ја са свог компјутера, можемо добити неочекивано различите резултате. Када ви улазите на насловну страну Амазона, и када ја урадим исто, видечемо две различите продавнице. Уколико будемо, на пример, тражили осигурање, добићемо једну те исту услугу, али са различитим ценама. Из разлога, што даваоци услуга уопште не дају понуде. Они врше преглед информација, које су прикупили о вама и о мени, процењују ризик у вези са вашим и мојим профилом клијента, и дају сасвим различите понуде. Уколико се ова тенденција настави, ми ћемо се наћи у малом „интернетићу“, који ће давати вести, рекламе, нудити услуге, које су претходно прилагођене нашем профилу, па чак и профилу људи, са којима ми потенцијално можемо бити у комуникацији. Мислим да ова перспектива није ништа мање застрашујућа.
Међу интернет-експертима од недавно се чује шала: радници осигуравајућих компанија никада не користе кредитне картице приликом плаћања хране у интернету, јер ће избор хране ускоро да утиче на цену медицинског осигурања. У свакој шали има део истине…
Ксенија Фокина,
