Вирус еболе мутира

Еволуција вируса се одвија великом брзином. Данас је познато 6 његових облика, од којих сваки има сопствене подврсте. Тешко је израчунати колико их је настало до данас, истиче професор, стручњак за вирусологију, руководилац лабораторије за биологију и индикацију арбовируса научно-истраживачког Института за вирусологију „Ивановски“ Александар Бутенко:

Осим вируса првог типа који је откривен у Заиру (данас ДР Конго) 1976. године, постоје генотипи који се разликују од њега. То је вирус ебола-Судан. Постоји још вирус који је издвојен на Обали слоноваче. И још један је издвојен у Уганди. Затим вирус Рестон, који је био изолован у САД и Италији код филипинских мајмуна. Касније се испоставило да у природи Филипина и Индонезије активно циркулише вирус који се настањује у свињама, али се он разликује по томе што није патоген. И последњи генотип вируса еболе издвојен је од мишева у Шпанији. Добија се група хетерогених вируса који се разликују од прототипског вируса еболе. Оваква разноврсност показује да се одвија еволуција. Зато ће сигурно бити мутација.

Најгоре је то што је за сваки тип вируса потребна посебна вакцина. На пример, одавно постоје вакцине против вируса еболе-Заир и еболе-Судан. Међутим, они се успешно боре само против оних вируса за које су направљени. Односно, преперат против еболе-Заир не делује против свих осталих варијанти еболе.

Потребна је комплексна вакцина. На њеном стварању раде стручњаци у целом свету. Има напретка, али до масовне примене треба још пола године-годину. Ових дана је Кина одлучила да у земље Западне Африке пошаље експерименталну вакцину ЈК-05. Она је направљена на Војно-медицинској академији Кине за потребе кинеске војске у ванредним околностима и сад су медицинари спремни да је испробају на себи у случају да се заразе од еболе. Међутим, није дозвољена њена примена за широк круг људи.

У међувремену се размере епидемије шире. У САД је регистрован други случај заражавања вирусом еболе на америчкој територији. Обоје оболелих су медицински радници који су неговали Либеријца Томаса Данкана у тексашкој болници. Сам Данкан је преминуо крајем прошле недеље.

Проблем је у томе што су први симптоми слични као код грипа или прехладе – то су малаксалост, висока температура, бол у грлу. И тек после неколико дана се појављују повраћање, дијареја, осип и унутрашње и спољашње крварење. Код таквих појава болест се лако дијагностикује и пацијент се може изоловати, али је обично већ касно. У САД се тренутно тражи 130 људи, који су летели заједно с медицинском сестром, која се већ тада лоше осећала, али није сумњала у то да има еболу. Сад је хоспитализована и оптужује руководство болнице у којем је дошла у додир с човеком који болује од еболе, због тога што јој нису обезбеђена потребна средства за индивидуалну заштиту. Групи за хитну медицинску помоћ сад преостаје да открије колко је људи могло да се зарази од ње.

По подацима СЗО данас је забележено скоро 9000 случајева оболелих од еболе. Ако се у најскорије време не изборимо с епидемијом, крајем године ће се разбољевати до 10 хиљада људи недељно.

Наталија Коваљенко, Глас Русије

Фото: East News/Science Photo Library