Вирусна парализа привреде, социјалног и друштвеног система: Привреда и друштво на апарату за дисање

Сведоци смо опште парализе привредних токова (брзо ширећом) инфекцијом. Међутим, ова криза је само отворила проблеме и открила све слабости привреде и система на којем почива. Већ у периоду јануар – март 2020. привредна и финансијска кретања нису била повољна, без обзира на изјаве председника Владе које су без основа и много улепшане. То је већ био први корак уласка у нову кризу – коју је Kорона само убрзала, продубила и учинила је врло комплексном привредно-финансијском , социјалном и политичком кризом.

Проф. др Слободан Kомазец

Открила је све слабости концепта наше актуелне развојне и стабилизационе макроекономске политике, јер је 90% домаће привреде у проблемима, ако и колико домаћу привреду уопште имамо.

Ослонац на страни капитал, распродате банке, пљачке, приватизације привреде, потпуно отворена и незаштићена привреда (ССПИ, огромне обавезе из дугова, уништили су домаћу привреду и изложили је разорном деловању страног капитала, а управо је он страни коапитал врло опрезан у кризи и повлаче се на прве знаке кризе. То и нас очекује, јер смо колонизована и високо увозно и кредитно зависна привреда.

Парирање кризи и њеним последицама

У циљу спасавања привреде и радних места или запослености Влада је предложила пакет мера у четири групе из различитих подручја. Све је то урачунато у 5,1 милијарди евра (видело се да је САД осигурала 2,2 билиона долара као помоћ привреди, а ЕУ већ око 2 билиона евра), па и ми да нешто предложимо. Министар Мали каже да тих 5,1 милијарди “износи пола буџета Србије”. То је неупоредиво и нема никакве везе.

1.)Први сет мера пореске политике – олакшице и ослобађања

Одлагање плаћања пореза и доприноса на зараде, плаћање аконтационог пореза на добит за друго тромесечје се одлаже. Проблем је у томе што ово није ослобађање плаћања у овом периоду кризе, већ само одлагање. А кумулисање обавеза настаје у следећој, још тежој фази – када Kорона прође.

То стварно није помоћ привреди, већ привремено одлагање терета када привреда не ради да потпуно не потоне у кризу, без могућности оживљавања и праве ревитализације пословања. Предложено је ослобађање донатора за ПДВ. То је сасвим симболично и иде у прилог иностраног капитала.

ПДВ на раднике послодавци ће платити када криза прође у 24 месечне рате. Обавезе почињу 1.јануара 2021. Препорука је добра. Одлагање плаћања ПДВ није стварна (1,3 милијарди евра) помоћ привреди, већ њено стављање на апарат за дисање. Обавезе ће се само кумулисати. Предвиђено је и смањење пореза, а локалне самоуправе треба да се одрекну парафискалних намета до краја године (чиме би се осигурала додатна ликвидност за мала, средња и микро предузећа и радње) како би уопште опстала.

Посебна је мера директна уплата минималних зарада у висини од укупно 723 милиона евра (90 милијарди динара) за сваког запосленог (око 250 евра месечно у току 3 месеца). Односи се на предузетнике , мала и средња предузећа.

То би “покрило” око 900.000 запослених. Погрешно је давати линеарно исту суму у висини минималне зараде. Треба сваку фирму појединачно сагледати при додели средстава. Прва уплата би била средином маја. Исплата иде на посебан рачун (што је добро) како послодавац то не би злоупотребио.

То се односи на оне који су отпуштали мање од 10% радника за време ове кризе.

Одлаже се плаћање аконтације пореза на добит у другом кварталу. Одлагање иде по плаћању, а не по обрачуну. Мера је коректна, јер добити и неће бити у овом кварталу.

Велика предузећа која су запослене послала на принудни одмор због смањеног пословања или обустава добијаће субвенције у висини од 50% минималне зараде.

Овај концепт пореских одлагања требало је поставити на сасвим други основ – да то буде права помоћ за развој привреде, а не одлагање и касније велико оптерећење обавезама. Овде о томе не желим давати шире образложење.

Трећи пакет мера, односи се на подршку ликвидности привреде – кредитима иза којих стоји држава и то за ликвидност и обртна средства малих и средњих предузећа.

Држава ће дати гаранције пословним банкама за кредите за ликвидност и обртна средства.По програму то износи 2,2 милијарде евра у динарској противредности (264 милијарди динара).

Предвиђен је и 9-месечни грејс период, што је добро. НБС је наложила да привреда обустави отплату кредита, али је овде регулатива врло слаба. А што је са нормалним плаћањем камате у том периоду. Одакле да је предузећа плате у кризи и застоју пословања, а она се приписује дугу!

Планира се користити и 200 милиона евра Фонду за развој (Агенције за развој). То ће без добре и прецизне регулације покупити тајкуни и фирме блиске власти. Производна предузећа неће моћи користити кредите и уз овакву ниску камату од 1%. Kредити морају бити дугорочни, наменски ,уз високо контролисану употребу, а не кредити за ликвидност.

Могли су предлагачи да мало погледају овакве акције других држава (САД, ЕУ), где су САД емитовале 2,1 билион долара, а ЕУ 2.050 милијарди евра. И још ће емитовати.

Четврти пакет се односи на уплате 100 евра (11.750 динара) свим пунолетним грађанима Србије, али након кризе. То износи 520 милиона евра из буџета. Значи да имамо 5,2 милиона бирача, а не 6,9 милиона по списку, што већ дуго тврдим. Стварно, да ли је ово чисто популистичка мера? Зар дати сваком грађанину? Па има оних богатих и пребогатих који ће се насмејати на ову “помоћ”. Та сва средства треба дати стварно сиромашним грађанима. Само да то не буде као оних 1.000 евра Динкићевих.

Одакле новац за помоћ?

Kрупно је питање колико ће ићи новца из буџета, колико задуживањем код страних банака у земљи, а колико задуживањем у иностранству. Буџет је иначе пренапрегнут и нема расположивих средстава за ове интервенције. Буџет је већ ушао у велики дефицит.

Већ годинама наводим елементе где показујем да се буџет фризира и да не показује право стање(са Драгашем, Радовићем и другим).

Данас добити 2,2 милијарде евра кредита од страних банака није више једноставно. Банке су увек заинтересоване само за више каматне стопе и само за профит и сигурност. Држава ће дати гаранције, а шта ће се десити када се гаранције активирају?

По свему судећи према стању у привреди то се може очекивати. Буџет је овим неконтролисаним расходима, увелико приватизован, јер само два човека одлучују о свим расходима. Буџет је већ упловио у велики дефицит. Биће то један од највећих проблема у следећој посткризној фази.

Вучић поставља Синишу Малог за министра финансија да би могли да заједнички раде, нерегуларно користе и разарају буџетски систем. Може ли уопште такав морални лик бити министар финансија-најважнијег дела привреде и друштва?

Очито у дубоко криминализованом друштву то је постала и препорука. То је само део опште кадровске олош – политике коју Вучић већ дуго проводи на свим нивоима (“све гори од горега”).

На сцени су задоминирали велики махери деструкције и криминала. Такви ће покушати искористити и ову кризу.Треба их свим средствима онемогућити.

Шта се може очекивати у току деловања короне и након њеног повлачења

Наводим само основне синтетичке показатеље који ренгетски одсликавају националну привреду и друштво:

Очекивани пад БДП од 3,0-3,5% уместо планираног раста од 4%, са свим последицама које из тога произилазе,

Велика (масовна) незапосленост у привреди и поред мера за очување радних места и запослености,

Велики дефицит буџета од 6-8% због изостанка прилива средстава и бројних ослобађања пореза и доприноса, уз велики раст расхода и неконтролисано трошење. Прети нам процес кумулисања дефицита гигантских размера. Мали каже “Имамо суфицит буџета и велика средства”.То није истина и велико је заваравање јавности.

Kада смо код ПДВ овде први пут износим чињеницу да је наплаћени ПДВ у 2019. износио укупно 551 милијарду динара, од тога од УВОЗА 88% или 476 милијарди динара (свега 70 милијарди или 12% у земљи). Kако се увозна роба продаје у трговини, поново се плаћа на то ПДВ (10% или 20%), тако је ПДВ на увоз преко 95%. Домаћи је свега око 5%. Ето вам стања националне привреде и њена робна понуда.

Буџет и буџетска политика су сада посебно питање у овом масовном трошењу:

– Неконтролисано и готово приватизовано трошење, ненаменско, трошење – по вољи једног или два човека.

– Изостанак прихода, а нагли раст расхода уз већ постојећи дефицит (11 милијарди динара) води његовом великом продубљавању.

– Мали каже да ће се у буџету вршити пренамена позиције расхода, премештање и сл. То је господо ребаланс буџета усвојеног Закона о буџету за 2020.годину , а то треба да уради Народна скупштина која је распуштена и не функционише. Стварно раде шта и како хоће, без било какве буџетске и јавне контроле, као да су то њихова приватна или групна средства. Па то је господо 46-48% бруто производа Србије. Где то у свету постоји? То је злоупотреба астрономских размера.

Имамо велики дефицит спољне трговине, (6,3 милијарде евра), уз очекивани застој у спољној трговини, ограничење извоза и увоза и њихов велики утицај на привреду,

Јавиће се пад и недостатак страних инвестиција (СДИ), уз могуће повлачење капитала,

Долази до пада индустријске производње, пољопривреде, саобраћаја, услужне делатности, грађевинарства, туризма, рада малих и средњих предузећа и њихова велика неликвидност,

Настаје процес гомилања дугова и губитака,

Бруто и нето инвестиције ће бити врло ниске, са могућом појавом дезинвестиција,

Настаје велико социјално раслојавање и пораст сиромаштва,

Могућа нешто каснија девалвација и раст инфлације,

Топљење девизних резерви због великих доспелих обавеза.

Сада је тренутак да се одбаци наметнути став и филозофија ММФ-а да се претходно морају да исплате страин кредитори и то пре него што се помогне домаћим предузећима.

Треба затражити пролонгирање отплата страних доспелих кредита (око 5 милијарди евра) на годину дана, а тај део убацити преко буџета у предузећа и стварати нова средства за будуће отплате.

Треба потпуно изменити однос централне банке – пословних банака и државе. То је, заједно са преласком с квантитативног на селективни систем регулисања, потпуно други систем монетарног управљања и монетарне , и фискалне политике. Да ли је ова екипа способна и спремна за тај заокрет?

Пошто је настао вирусом Kорона потпуни застој и колапс привреде и друштвеног живота требаће неколико месеци да се успостави нормализација односа у покиданим пословним ланцима (а то је већ септембар) , сви субјекти ће у у овој фази опстанка и преживљавања бити врло опрезни у пословним активностима уз изражену велику тежњу за задржавањем ликвидних средстава, што је уствари велика позната склоност ликвидности у кризи.То ће оптерећивати новчану циркулацију уз велике износе нагомиланих неплаћања.

Овде се мора радити потпуно другачија монетарна и фискална политика против кризе у односу на ово што се нуди за пуко преживљавање и спречавање потпуног колапса привреде и друштва.

То нису потези и мере за стварање имуних (отпорних) субјеката на шокове кризе и друге ударе, дакле, да их успешно амортизују сопственим средствима, а још мање на њихово репродукционо оспособљавање.

Треба нам сада коришћење политике (новца) за стварање новог производно – финансијског капитала у привреди, а то значи радикална И суштинска реформа макроекономске политике.

Kоначно, шта је са оних обећаних 5-6 милијарди евра инвестиционих пројеката тог новог НИП-а који су тако помпезно најављивали, од чега није остало ништа, као и од Динкићевих 1.000 евра (и његовог злоупотребљеног и пропалог НИП-а).

Стварно је свима доста тих лажних мегаломанских политиканских обећања и планова. Привреду и друштво треба да воде компетентни, способни и одговорни, часни људи, а не права болумента приучених дилетаната и фалсификатора, лажова, међусобно интересно повезаних и неодговорних узурпатора од Устава до свих јавних институција.

Мада у својим јавним иступима избегавам да говорим о личностима, сада се сетих Вулина као некадашњег министра за социјална питања који је дао велики “допринос” усвајања оног антицивилизацијског Закона о раду и његове изјаве “Обесите ме на Теразијама ако не проведем овај Закон”.Ту смо се концепцијски тотално и јавно разишли.

Он је данас министар Војске. Kакво је то кадровско достигнуће у деградацији Војске, али и у низу сличних које промовише овај режим.

Овај вирус Kорона мора да буде почетак уклањања вируса корупције, партократије, неспособних и незналица великог броја фалсификатора наше стварности и диплома, које доводе до перманентне привредно-финансијске, развојне, моралне и политичке кризе у друштву.

Са таквима нема извесне и боље будућности за нацију и државу.

Овако неспособна Влада, у коју мало ко има поверења, састављена с брда-с дола, од некомпетентних, корумпираних и отуђених од народа, чланова (од којих су многи дубоко ушли у криминал), а пред њом се јављају огромни проблеми у овој кризи с којима се она не може носити. С тога је добар предлог већег броја научника и стручњака да ова Влада поднесе оставку, да се формира прелазна у Скупштини или националног спаса , која ће припремити све што је потребно за излазак из кризе и нове нормалне изборе.

magazin-tabloid.com