Нова министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић изјавила је да ће Србија морати да се позабави реформом енергетског сектора, најавила нове цене струје и гаса, а о литијуму рекла да „треба размотрити како да се искористи“.
Ђедовић је за Јуроњуз Србија рекла да је реформа енергетског сектора дуго одлагана, а преко је потребна, што укључује и реформу јавних предузећа.
Истакла је да цена струје и гаса мора доћи на дневни ред, „и то више пре, него касније“, јер су енергетске компаније у Европи повећале цене струје и гаса, три, четири, пет пута, а негде и више.
„Не може другачије. Јесте, државе навелико улажу у енергетски сектор. То ради и Србија. Али ми смо минимално подизали цене струје и гаса. Морамо да причамо о тешким темама за све нас“, рекла је и додала да се то тиче свих и да морамо да будемо одрживи.
Одговарајући на питање да ли је литијум шанса за Србију, Дубравка Ђедовић је рекла да Србија има срећу што лежи на резервама једног јако битног минерала који је неопходан за обновљиве изворе, који су у фокусу целог света.
„Мислим да Србија треба да размотри како може тај потенцијал да искористи. Моје је да сагледам, да размотрим, да видим шта је урађено, шта није и зашто није. Али, све земље које имају неки природни ресурс, а не искоришћавају га, на губитку су“, рекла је она.
Наводи да нема ниједног коришћења природног ресурса које није безопасно за животну средину, али каже да је само питање које ће мере да буду предузете да се ризици умање.
„Ако ћемо да се развијамо и да радимо да имамо боље услове живота за грађане, привреду, боље плате, онда треба да користимо потенцијале, али са свим факторима који могу да минимализују ризике и да их учине прихватљивим, ако могу“, рекла је Ђедовић.
Најавила је завршетак великих пројеката као што је блок Б3 у Костолцу од 350 мегавата, као и рад на гасној интерконекцији између Србије и Бугарске и потврдила да су очекивања и планови да се у енергетски сектор уложи 12 милијарди.
ОНИ ТАМО МИ ОВДЕ
Неки наши политичари тамо и овде причају овако и онако, како мисле да народ чује, мада у својим беседама и причама ни они не разумеју шта су рекли. Да ли преносе ставове шефа или им неко рекао, то није важно. Важно је да ништа нису рекли.
ПРИЧАМ НЕШТО ОНАКО!
Тако ти ја
Почнем да причам
Нешто онако,
Причам оно,
Оно онако.
Онако некако
Како умем,
Било би оно
Баш оно онако.
Кажем оно,
Онако
И ништа осим оно,
Оно на оно,
Кад сам оно
Ономад онако
И онако.
Намучио се
Оно онако,
Ништа осим оно,
Никако овако,
Осим онако.
Оно моје оно,
Нешто онако,
Како не знам,
Знам оно како.
Само почнем
Па ово, па оно
Шарам – варам,
Ни овако ни онако,
Како што покушава свако,
Него онако,
Како не уме нико,
Баш мало ко.
Оно онако,
Све лагано,
Како ми дође
Било би оно,
Свакако онако,
Онако никако,
Не причам никако
Није ми јасно онако.
Причам онако,
А не кажем никако,
Да склопим причу онако,
Но не никако,
Време прође како
Ја не рекох оно никако,
А крај дође онако,
Ја задовољан некако,
А они можда никако.
Причам истину свакако,
Лаж не волим никако,
Лепе приче слушам некако,
У друштву свакако
И смех ме одржава и те како,
А лудорије никако.
Било је то оно
Свакако онако
Сада знам
Како ћу,
Знам шта хоћу,
Да кажу то је он
И то је све речено, онако.