Процене су да више од 100.000 људи у Србији су радници „на лизинг“, односно да су до посла дошли тако што су их специјализоване агенције изнајмиле послодавцима. Званичних података колико људи на овај начин зарађује за живот нема, али како кажу у синдикатима, изнајмљивање радне снаге је све чешћа пракса послодаваца.
Овај начин запошљавања није противзаконит, иако запослени не знају колико дуго ће радити, зарада им је често испод минималца, а немају топли оброк, боловање, годишњи одмор, ни породиљско. Ниједан пропис у Србији за сада се не бави овом облашћу, док је у Европи рад на лизинг уграђен у законодавство. С тим у вези, Међународна организација рада је усвојила конвенцију коју је и Србија изгласала у скупштини 2013, али одговарајући закон још није донела.
Како најављују из Министарства рада, тренутно раде на закону о агенцијама. Фирме које „изнајмљују“ раднике немају обавезе према њима
Истовремено, рад на лизинг узима све више маха. Неки подаци показују да је таквих радника у Србији око 100.000. Запошљавање на овај начин заступљено је у скоро свим секторима. Има их у металској, хемијској индустрији, енергетици… Профили радника су толико широки, да радника на лизинг има и међу програмерима, грађевинцима, па све до глумаца и запослених у кол центрима.
Бранислав Чанак, некадашњи председник Уједињених гранских синдиката „Независност“ каже да фирме које изнајмљују раднике на лизинг немају никакву обавезу према њима.
– Ти радници немају право колективног уговарања нити синдикалног организовања, често немају викенд, а уз десеточасовно, па чак и петнаесточасовно радно време у случају повреде није регулисано ко ће им платити одштету. Није контролисана безбедност на раду, нити опасност од професионалних обољења, мајкама није плаћено породиљско, а обично су упола мање плаћени од радника на истим пословима у другим фирмама и неретко раде много слабије плаћене послове од оних за које су образовани – каже Чанак.
Министарство: То одавно желимо да променимо, али…
У Министарству за рад кажу за „Блиц“ да они покушавају још од 2003. године да се рад преко агенција уреди, али да нису имали подршку синдиката.
– Закон о раду познаје само уговорни однос између послодавца и запосленог, тако да не уређује рад запослених преко „агенција за привремено запошљавање“. То одавно желимо да променимо, да би обезбедили заштиту агенцијских радника и увели у ред у раду оваквих послодаваца. Сада смо добили подршку синдиката који су се раније противили законском уређивању рада преко агенција. У току је припрема Закона о раду преко агенција за привремено запошљавање, којим ће се увести ред у овој области и максимално заштитити агенцијски радници. Приводимо крају рад Радне групе на изради Закона о раду преко агенција за привремено запошљавање, којим ће се агенцијским запосленима обезбедити једнака зарада и други основни услови рада, као што је радно време, одмори, одсуства, безбедност и здравље на раду, и други услови рада који се примењују на запослене које непосредно запошљава послодавац – коринсник – објашњавају у Министарству за рад.
Они тврде да немају прецизне информације колико постоји фирми које се баве радницима на лизинг, јер се, према Закону о привредним друштвима, делатности које друштво обавља не морају регистровати.
– Што се тиче регистрованих агенција за запошљавање, у складу са Законом о запошљавању, до сада су укупно регистроване 93 агенције, и то за посредовање у запошљавању, а неке од њих, као остале делатности обављају и уступање радника – објашњавају у Министарству.
Они кажу да знају да су у најгорем положају они који су ангажовани на привременим и повременим пословима непосредно од стране послодавца или преко агенција, других правних лица или омладинских задруга, јер немају права која се гарантују запосленима. Новим законом предвиђа се да агенције могу само да закључе уговор о раду, а не и друге уговоре са лицима које упућују на рад код другог корисника, као и да им обезбеде услове рада које имају и остали запослени код тог корисника.
Блиц.рс
