Београд — Статистика указује да више од 60.000 грађана за свој рад не добија плату. Такође, забрињава и чињеница да млади у Србији тешко проналазе посао.
Центар за демократију упозорио је да назапосленост у Србији на историјском максимуму – већа је од 28 одсто.
Центар за демократију је то саопштио је алармантне податке поводом јучерашњег протеста човека који се попео на седми спрат бившег Генералштаба у центру Београда и запретио да ће скочити јер му бивша фирма дугује новац на име неисплаћених зарада а он, супруга и малолетно дете немају средстава за живот.
У саопштењу пише да је обичном човеку скоро немогуће да дође до задовољења у случају кршења непосредно примењивих економских и социјалних права.
Та организација је навела да “представници синдиката у Србији износе податак да радни спор може трајати и до четири године и коштати више хиљада евра. Прописи не дозвољавају да заступање странке пред судом обавља било ко други осим плаћеног адвоката”.
“То указује да држава Србија својим грађанима де факто ускраћује право на делотворан правни лек. Размере кршења права из области рада су значајна, поготово запослених који раде у делатностима и секторима где синдиката уопште нема, па санкција или изостаје или кршење права неретко пролази незабележено”, наводи се.
Истраживање показује и да највише очекивања по питању отварања нових радних места имају мала и средња предузећа. Највећи проблеми у запошљавању јављају се у областима прерађивачке индустрије, трговине и поправке моторних возила, јер су услови рада недовољно привлачни.
Млади у Србији тешко проналазе посао
Млади у Србији тешко проналазе посао и потребно је радити на унапређењу система образовања и активним мерама запошљавања, речено је на представљању истраживања о тржишту рада у Србији.
Истраживање су радили УСАИД и Национална служба за запошљавање, а обухваћено је 4.029 компанија, које су се изјасниле о потребама за
запосленима и њиховим вештинама.
Директор НСЗ-а Дејан Јовановић изјавио је да се на евиденцији службе налази 750.000 незапослених, од чега је 200.000 младих до 29 година, који су веома угрожена категорија.
Јовановић је навео да око трећине незапослених, односно 250.000 нема квалификације, а основну школу нема 80.000 незапослених.
Како је рекао, анкета показује да ће трговина, пољопривреда и саобраћај бити генератори нових радних места.
Државни секретар у Министарству за рад Зоран Мартиновић рекао је да је проблем и регионална неуравнотеженост, јер грађани у развијенијим
деловима Србије лакше налазе посао.
Решење за незапосленост је, како наводи, повећање привредног раста.
Циљ је да се активне мере запошљавања усмере ка онима који се тешко запошљавају, и у 2013. за то ће бити издвојено 3,4 милијарде динара, што је на истом нивоу као ове године.
Директорка Мисије УСАИД-а у Србији Сузан Фриц изјавила је да Србија има високу стопу незапослености, посебно међу младима.
Како је рекла, послодавци широм Србије имају исте проблеме – незапослени немају довољно искуства, млади нису стекли потребна знања и вештине током школовања и образовни систем не иде у корак са потребама послодаваца.
“Позитивно је то што компаније траже нову радну снагу, а од вештина потребно је познавање страних језика, употреба информационих
технологија, способности комуникације и пружања услуга”, рекла је Сузан Фриц.
Танјуг, Б92
