03.01.2013. –
Замислити Витлејем из времена рођења Богочовека, осетити атмосферу празника, поклонити се великим хришћанским светињама…У предбожићне дане то је постало могуће не само на Светој земљи, него и у престоници Русије. Руски православни универзитет (РПУ) Јована Богослова је представио у Москви арт-пројекат „Божићне јаслице“.
Двориште цркве Јована Богослова код Вјаза – матична црква РПУ – у самом центру руске престонице највише подсећа на пећину у којој се, према предању, Исус појавио на свет. Фигурице радозналих оваца и коза, разбацано сено, као и јасле са дојенчетом. Арт-пројекат „Божићне јаслице“ – то су и луткарске сцене за децу и одрасле, које причају јеванђељске приче о Рођењу, и историјске представе, и концерти народне музике.
Ових дана непрестано долазе ходочасници – родитељи са дечицом различитог узраста. Деци се много свиђају представе, тако да многа нерадо одлазе кући. Шестогодишњи Игор је први пут гледао луткарску представу о рођењу Бога, али је славио Божић са породицом. Дечак каже:
Божић је радостан празник, јер се родио Бог. Ми тај дан китимо јелку, узимамо поклоне испод ње, палимо свеће, правимо ватромет.
Али, у храму Јована Богослова се историја Божића може осетити не само преко јаслица и луткарских представа. Поред олтара се ових дана налази ковчег са покровом Богородице и марамом Блажене Девице. Велика је симболика у томе што се обе хришћанске светиње, које се иначе чувају у Француској и Италији, баш сада налазе код нас, каже старешина храма Јована Богослова и ректор РПУ игуман Петар Јеремејев.
– Сачувало се јако старо предање да је Богородица баш у овај покров или ризу, она има разних назива, замотала Христа по рођењу. Данас многи родитељи код куће чувају наруквице из породилишта на којима је написана висина и тежина детета. Мислим, да се у том смислу наше време не разликује пуно од тих древних времена. Било која мајка или отац брижљиво чувају доказе као се родило дете и шта се све дешавало тих дана. Мислим, да је и Богородица могла брижљиво чувати одећу у којој је била приликом рођења свог Сина.
Покров Богородице се од давнина сматра чудотворним. Реликвија је 911. године заштитила француски град Шартр од сталних напада нормана. Од тада се светиња чува у главној саборној цркви у граду, а преживела је чак и велики пожар.
Данас је Покров Богородице фрагмент беж свилене тканине дужине око два метра и ширине педесетак центиметара. Првобитно је био дуг скоро пет и по метара, али су га за време француске револуције, да би спасили светињу, свештеници Саборне цркве у Шартру поделили на неколико делова. Фрагменти су подељени људима који су сачували верност Христу у тешком времену „слободе, равноправности и братства“. Само један, истина, највећи фрагмент је враћен у цркву 1819. године.
