Ребаланс буџета не доноси ниједан програм помоћи уочи најављеног таласа глобалних проблема. У Влади нема наговештаја могућих решења којима би се помогло привреди
ЗА антикризне мере које су биле на снази претходне две године пара више нема, а тек објављени ребаланс – не нуди ниједан нови програм. А колико ће удар кризе бити снажан данас је тешко проценити. Према информацијама „Новости“, управо о немогућности тачне процене могућих штета разговарало се и приликом недавних преговора са Мисијом ММФ која, такође, није могла да укаже на тачан степен могућих „оштећења“ српске привреде након преливања новог таласа светских економских проблема.
Оно што се зна јесте да је извоз значајно успорен, да инвестиције никада нису биле мање, да држава више нема друге механизме покрића дефицита него да се задужује, али и да је број оних који данас има срећу да уопште имају посао све мањи. Последњи подаци кажу да је незапосленост достигла готово 23 одсто, али и да се нова отпуштања тек очекују.
Привредници већ неколико месеци апелују на надлежне да на време осмисле мере којима ће ублажити последице надолазеће кризе. Прерасподела државне касе, међутим, показује за њих новца нема. Нема више субвенцинисаних кредита за ликвидност и инвестиције, а Фонду за развој је припало свега 650 милиона динара више него што је то планирано буџетом. Додуше, на позајмице сада рачунају и хладњачари, који су заузврат малинарима понудили веће откупне цене.
ПОВЕЋАЊА
ОКО 800 милиона динара више ребаланс је определио за привлачење директних инвестиција, па је у 2011. за њих намењено укупно 3,5 милијарди динара. Са 700 милиона динара су „ојачана“ средства за подстицање наменске производње, а то су субвенционисани кредити за ликвидност привреде, али и набавку домаће робе. Од тог новца, 300 милиона динара иде на субвенционисање стамбених кредита.
У Министарству економије и даље не одустају од идеје да се привреди може помоћи јефтинијим кредитима и то тако што би НБС смањила обавезну резерву банкама на пласмане које би биле намењене извозницима. Фирмама треба „јефтинији“ новац, али се из централне банке више пута чуло да они за ту меру нису спремни. Други правац помоћи била би административна „сеча“, која би требало да смањи парафискална оптерећења. Реформа прописа, међутим, у Србији траје већ неколико година и још није дала очекиване финансијске резултате. Локалне самоуправе, с друге стране, мањак у каси најлакше надокнаде повећањем својих намета.
БАНКА
До краја октобра очекује се први нацрт закона о Развојној банци, у коме ће бити дефинисан извор и висина оснивачког капитала, начин функционисања и распон каматних стопа.
Новости
